Samo postojanje krivičnog postupka protiv zaposlenog, bez dokazivanja da je time stvarno narušen ugled poslodavca, ne može predstavljati zakonit otkazni razlog, posebno kada poslodavac nije doveden u vezu sa krivičnim delom koje se zaposlenom stavlja na teret.
Iz obrazloženja presude:
U konkretnom slučaju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme, a protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog osnovane sumnje za krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Poslodavac je za to saznao putem dopisa Višeg javnog tužilaštva i informacija iz medija.
Nakon ukidanja pritvora, poslodavac je zaposlenom dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a zatim mu je rešenjem otkazao ugovor zbog navodnog narušavanja ugleda poslodavca, nedoličnog ponašanja i povrede radne discipline.
Sud je, međutim, utvrdio da nijedan od navedenih razloga nije konkretno obrazložen niti dokazan. Posebno je istaknuto da poslodavac nije doveden u vezu sa krivičnim delom, da je postupak vođen protiv zaposlenog bio nezavisan od rada kod poslodavca, kao i da se događaj nije desio u okviru procesa rada.
„Ne može se kao otkazni razlog primeniti narušavanje ugleda poslodavca, s obzirom da poslodavac nije pomenut u vezi sa krivičnim postupkom koji je vođen protiv zaposlenog.“
Sud je dodatno ukazao da je čak i prilikom hapšenja od strane MUP-a zaposlenom naloženo da skine odeću sa obeležjem poslodavca, što ukazuje da nije postojala povezanost između krivičnog postupka i ugleda preduzeća.
Takođe, poslodavac je u rešenju naveo povrede Kodeksa poslovnog ponašanja, iako on u ranijem upozorenju uopšte nije bio naveden, čime je zaposlenom povređeno pravo na odbranu.
Zbog svega navedenog, sud je zaključio da otkaz nije zasnovan na zakonu ni na pravilno sprovedenom postupku.
(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 1144/22 od 27. 1. 2023)
