Prema važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju jasno je razgraničena nadležnost između suda i javnih izvršitelja u postupku prinudnog izvršenja.
Kada je sud isključivo nadležan?
Sud je isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja u sledećim slučajevima:
-
izvršenje činjenja koje može preduzeti samo izvršni dužnik (lične radnje),
-
izvršenje nečinjenja ili trpljenja,
-
vraćanje zaposlenog na rad,
-
izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima (izuzev naplate zakonskog izdržavanja),
-
kao i u svim drugim situacijama kada je to propisano posebnim zakonom.
U ovim predmetima izvršenje ne može sprovoditi javni izvršitelj, već isključivo sud.
Javni izvršitelji su isključivo nadležni za:
-
izvršenje ostalih izvršnih isprava,
-
sprovođenje izvršenja na osnovu verodostojne isprave (npr. računa, menica, izvoda iz poslovnih knjiga),
-
izvršenje rešenja o protivizvršenju,
-
izvršenje rešenja o sudskim penalima,
-
izvršenje rešenja koja se po zakonu sprovode po službenoj dužnosti,
-
kao i u svim drugim slučajevima kada je to predviđeno posebnim zakonom.
Time je zakonodavac poverio javnim izvršiteljima dominantnu ulogu u sprovođenju većine izvršnih postupaka, posebno u novčanim potraživanjima.
Šta znači formalni legalitet?
Jedno od ključnih načela izvršnog postupka jeste načelo formalnog legaliteta (član 5 Zakona).
To znači da su sud i javni izvršitelj, prilikom odlučivanja o predlogu za izvršenje, vezani sadržinom izvršne ili verodostojne isprave. Oni nisu ovlašćeni da ispituju da li je izvršna isprava zakonita ili pravilna.
Drugim rečima, u izvršnom postupku se ne preispituje presuda ili druga izvršna odluka – već se ona sprovodi. Eventualne nepravilnosti ili nezakonitosti mogle su se osporavati u postupku u kojem je ta odluka doneta, ali ne i u fazi izvršenja.
Zašto je ovo važno za građane i privredu?
Jasna podela nadležnosti i primena načela formalnog legaliteta obezbeđuju:
-
pravnu sigurnost,
-
efikasnost postupka,
-
predvidivost izvršenja sudskih odluka.
Izvršni postupak nije nova parnica, već faza prinudnog ostvarivanja već utvrđenog prava. Upravo zato zakon ograničava mogućnost preispitivanja izvršne isprave i precizno određuje ko je nadležan da izvršenje sprovede.
IZVOR: Zakon o izvršenju i obezbeđenju
