Mere bezbednosti u Krivičnom zakoniku Republike Srbije

Foto: Stockcake.com

Mere bezbednosti su posebna vrsta krivičnih sankcija namenjenih osobama koje su počinile krivično delo, a pritom su neuračunljive ili im je uračunljivost značajno smanjena. Za razliku od kazni, osnov za izricanje ovih mera nije krivična odgovornost, već procena opasnosti da bi osoba mogla ponovo da izvrši krivično delo.

Svrha mera bezbednosti

Prema članu 78. Krivičnog zakonika (KZ), svrha ovih mera je da se otklone stanja ili uslovi koji bi mogli dovesti do daljeg činjenja krivičnih dela. Mere bezbednosti štite društvo i pružaju mogućnost lečenja i resocijalizacije počinilaca.

Vrste mera bezbednosti

Član 79. KZ predviđa sledeće mere bezbednosti:

  1. Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi.
  2. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi.
  3. Obavezno lečenje narkomana.
  4. Obavezno lečenje alkoholičara.
  5. Zabrana vršenja određenih poziva, delatnosti i dužnosti.
  6. Zabrana upravljanja motornim vozilom.
  7. Oduzimanje predmeta.
  8. Proterivanje stranca iz zemlje.
  9. Javno objavljivanje presude.
  10. Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim.
  11. Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

 

Foto: Stockcake.com

Kada se izriču mere bezbednosti?

Sud izriče mere bezbednosti:

  • Uz kaznu zatvora ili uslovnu osudu, ako postoje uslovi za to.
  • Samostalno, u slučajevima kada je počinilac neuračunljiv.

Posebni slučajevi

  1. Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi (član 81. KZ)
    Izriče se osobama koje su izvršile krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti ili neuračunljivosti, ako postoji ozbiljna opasnost da bi mogle da počine teže krivično delo. Ova mera traje dok sud ne utvrdi da je potreba za lečenjem prestala.
  2. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi (član 82. KZ)
    Izriče se osobama za koje je procenjeno da nije potrebno čuvanje u ustanovi, ali da im je neophodno lečenje na slobodi kako bi se otklonila opasnost od ponavljanja krivičnih dela. Ova mera traje najduže tri godine.

 

Foto: Stockcake.com

Postupak izricanja mera bezbednosti

Prema Zakonu o krivičnom postupku (ZKP), mere bezbednosti predlaže javni tužilac (član 522). Sud donosi odluku na osnovu dokaza koji potvrđuju neuračunljivost ili bitno smanjenu uračunljivost počinioca u trenutku izvršenja dela. Sud može izreći ove mere uz kaznu, a vreme provedeno u lečenju uračunava se u kaznu.

Važno za razumeti

  • Mere bezbednosti nisu kazne, već preventivne mere.
  • One mogu trajati duže od kazne zatvora, sve dok postoje razlozi za njihovo sprovođenje.
  • Njihov cilj je da zaštite društvo i pruže šansu za lečenje počiniocima koji pate od duševnih poremećaja ili zavisnosti.

Ovaj pristup omogućava bolju ravnotežu između zaštite društva i pomoći pojedincima koji se bore sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.

 

IZVOR:Krivični zakonik Republike Srbije

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu sajta rkp.rs.