Prema Zakonu o roditeljima negovateljima i negovateljima: Status roditelja-negovatelja namenjen je roditeljima koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa detetom ili osobom kojoj je, zbog invaliditeta, intelektualnih teškoća ili zdravstvenih promena, potrebna pomoć i nega drugog lica u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba.
Ko se smatra detetom?
Kada je reč o detetu, zakon podrazumeva maloletno lice kome je već utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, u skladu sa propisima iz oblasti socijalne zaštite.
To znači da samo postojanje zdravstvenog problema ili invaliditeta nije dovoljno za ostvarivanje statusa roditelja-negovatelja. Potrebno je da kod deteta postoji odgovarajuće, prethodno utvrđeno pravo iz sistema socijalne zaštite.
Ko se smatra osobom kojoj je potrebna stalna nega?
Zakon obuhvata i roditelja koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa osobom kojoj je utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica i koja je potpuno zavisna od pomoći i nege drugog lica u zadovoljavanju svojih osnovnih životnih potreba.
Ova odredba je posebno značajna za porodice u kojima roditelj i dalje neposredno brine o članu porodice koji je zbog invaliditeta ili zdravstvenog stanja u potpunosti zavisan od tuđe pomoći, bez obzira na to što više nije maloletan.
Šta znači zajedničko domaćinstvo?
Jedan od važnih uslova jeste da roditelj i dete, odnosno osoba kojoj je potrebna nega, žive u zajedničkom domaćinstvu.
Ovaj uslov pokazuje da je institut roditelja-negovatelja namenjen pre svega situacijama u kojima roditelj neposredno učestvuje u svakodnevnoj brizi, nezi i zadovoljavanju osnovnih životnih potreba svog deteta ili člana porodice.
Status može ostvariti i staratelj
Zakon predviđa mogućnost da, pod propisanim uslovima, status roditelja-negovatelja ostvari i staratelj.
Ova mogućnost je važna za situacije u kojima brigu o detetu ili osobi kojoj je potrebna intenzivna pomoć i nega ne ostvaruje roditelj, već lice koje je formalno određeno za staratelja.
Kada u porodici ima više lica kojima je potrebna nega?
Posebno je važna odredba koja se odnosi na porodice u kojima postoji dvoje ili više dece, odnosno osoba koje ispunjavaju zakonske uslove.
U takvoj porodici status roditelja-negovatelja mogu ostvariti oba roditelja.
Ova odredba prepoznaje posebno težak položaj porodica u kojima postoji više članova kojima je potrebna intenzivna i svakodnevna pomoć drugog lica. U takvim okolnostima potrebe za negom mogu biti toliko velike da ih nije moguće realno sagledati kroz angažovanje samo jednog roditelja.
Šta je najvažnije za porodice?
Iz samog člana 2 proizlazi da se pravo ne zasniva samo na tome da dete ili osoba imaju određenu dijagnozu ili zdravstveno stanje. Ključni su utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, stepen zavisnosti od tuđe pomoći, zajedničko domaćinstvo i ispunjenost drugih uslova koje zakon propisuje.
Zato će za porodice biti od posebnog značaja način na koji će nadležni organi u praksi primenjivati kriterijume i procenjivati stvarne potrebe deteta ili osobe kojoj je nega potrebna.
Član 2 predstavlja osnovnu odredbu za razumevanje toga ko uopšte može ući u sistem prava roditelja-negovatelja.
Njime se obuhvataju porodice koje svakodnevno preuzimaju veliki deo brige o deci i osobama koje ne mogu samostalno da zadovolje osnovne životne potrebe.
Istovremeno, za porodice će biti važno da se u narednim odredbama zakona jasno utvrde postupak ostvarivanja statusa, potrebna dokumentacija, način procene potreba, prava koja status donosi i obaveze nadležnih institucija.
IZVOR: ZAKON O RODITELJIMA NEGOVATELJIMA I NEGOVATELJIMA („Sl. glasnik RS“, br. 63/2026)
