Pogled iznutra u plenarnu salu Evropskog parlamenta
Dok evropski poslanici donose ključne odluke koje oblikuju živote više od 400 miliona građana EU, malo ko zna kako zapravo izgleda raspored njihovih mesta u plenarnim salama u Strazburu i Briselu. A iza tog rasporeda krije se precizna, ali i simbolična organizacija.
Evropski parlament broji 720 poslanika,
Dakle – stranke, ne zastave! To znači da će, recimo, poslanici iz Italije, Nemačke i Hrvatske sedeti rame uz rame – ako pripadaju istoj političkoj grupi.
Politička geografija u polukrugu
U impresivnoj polukružnoj sali, predsednici političkih grupa zauzimaju mesta u prvom redu – direktno naspram predsednika Parlamenta. Iza njih, u trećem redu, smešteni su potpredsednici i kvestori, članovi Biroa koji se staraju o tehničkim i administrativnim pitanjima.
Preostali poslanici raspoređuju se unutar svojih političkih grupa, a u okviru svake grupe – po abecedi. Tako, čak i pozicija u sali može otkriti mnogo o političkom balansu i dinamici EU.
Dva doma – dve numeracije
Parlament se seli između dve lokacije – Strazbura i Brisela – a numeracija mesta nije ista na oba mesta. Uz to, zbog tehničkih i organizacionih razloga, pojedini poslanici povremeno mogu zauzeti i druga mesta od dodeljenih.
Zato se za svaku plenarnu sednicu pripremaju dve posebne liste:
-
jedna koja po redosledu sedišta navodi ime svakog poslanika,
-
i druga, abecedna, koja za svako ime pokazuje broj mesta koje mu je dodeljeno.
Simbolika reda i sistema
Ova precizna organizacija nije samo stvar protokola – ona simboliše i temeljnu vrednost Evropske unije: saradnju u različitosti. Bez obzira na to iz koje zemlje dolaze, poslanici sede i rade zajedno u skladu sa svojim političkim opredeljenjima, a ne pasošima.
Zato sledeći put kada na televiziji ugledate snimak debate iz Evropskog parlamenta, setite se – sedišta nisu slučajno raspoređena. Iza svakog broja i imena stoji čitav sistem koji čuva red u jednoj od najvažnijih institucija Evrope.
IZVOR:sajt europarl.europa.eu
