U prekršajnom pravu, ključno je ne samo da se utvrdi postojanje prekršaja, već i da se postupak sprovede u skladu sa zakonom – u duhu načela zakonitosti, garantovanog članom 86. Zakona o prekršajima (ZOP). Ovim načelom se obezbeđuje da niko nevin ne bude kažnjen, a da se prekršajna sankcija izrekne isključivo uz poštovanje pravila postupka.
Prema članu 87. ZOP, prekršajnu sankciju može izreći isključivo nadležni prekršajni sud, osim u slučajevima kada je zakonom ovlašćenom organu omogućeno da izda prekršajni nalog – i to samo pod zakonom propisanim uslovima.
Kada se izdaje prekršajni nalog?
Član 168. ZOP određuje da se prekršajni nalog može izdati samo za prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. U tim slučajevima, izdavanje naloga predstavlja alternativu formalnom pokretanju sudskog postupka. Bitno je istaći da za te prekršaje nije dozvoljeno neposredno podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pred sudom (stav 2. člana 168).
Kako se pokreće postupak pred sudom po osnovu prekršajnog naloga?
Pokretanje sudskog postupka u ovim slučajevima vrši se u skladu sa članom 167. ZOP, koji predviđa da se prekršajni postupak može pokrenuti:
-
na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ili
-
na osnovu zahteva za sudsko odlučivanje povodom izdatog prekršajnog naloga.
Ukoliko lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ne prihvata odgovornost, ono može, u roku od osam dana od prijema naloga, podneti zahtev za sudsko odlučivanje. Taj zahtev se ostvaruje dostavljanjem nadležnom sudu potpisanog prekršajnog naloga, što se u skladu sa članom 174. ZOP smatra urednim procesnim putem za osporavanje.
Podnošenjem ovog zahteva lice stiče svojstvo okrivljenog u prekršajnom postupku.
Postupanje suda po zahtevu za sudsko odlučivanje
Po prijemu zahteva, sud ima obavezu da:
-
ispita njegovu blagovremenost i formalnu ispravnost (član 176. ZOP);
-
ako je zahtev neblagovremen ili nepotpisan – odbacuje ga;
-
ako je prekršajni nalog nečitak ili nepotpun (npr. nedostaje tačan opis radnje, vreme i mesto izvršenja) – sud poziva organ koji je izdao nalog da otkloni nedostatke u roku od 8 dana.
Ukoliko nadležni organ to ne učini, smatra se da je odustao od postupka, i zahtev se rešenjem odbacuje (analogno članu 182. ZOP).
Ukoliko sud ne odbaci zahtev, donosi rešenje o pokretanju prekršajnog postupka (član 177. i član 185. ZOP). Izdavalac prekršajnog naloga se tada tretira kao podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a dostavlja sudu sve dokaze o prekršaju.
Napomena
Zakonski definisani prekršajni postupak u užem smislu otpočinje tek kada okrivljeni ospori prekršajni nalog i sud donese rešenje o pokretanju postupka. Tada se vodi redovan prekršajni postupak sa svim procesnim pravima i obavezama stranaka.
IZVOR:Zakon o prekršajima
