Stranka u parničnom postupku ima pravo i dužnost da iznese činjenice koje smatra važnim za zaštitu svojih prava i interesa.
Zato se navodi izneti u sudskom postupku ne smatraju automatski uvredljivim ili klevetničkim.
Povreda prava na čast i ugled postoji kada iz celokupnog sadržaja i tona iznetih navoda proizlazi da im je glavni cilj vređanje ličnosti, a ne zaštita prava stranke u postupku.
U tom slučaju može se raditi o zloupotrebi prava na iznošenje činjenica i argumenata.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 1916/23 od 6. 3. 2025) u obrazloženju navodi:
U konkretnom slučaju, navodi tuženih iz podnesaka nisu ocenjeni kao povreda prava na čast i ugled tužilje. Njihova svrha bila je prvenstveno osporavanje navoda tužilje, iznošenje činjenica i argumenata relevantnih za spor, isticanje materijalnopravnih prigovora i predlaganje dokaza.
Navodi koje je tužilja smatrala uvredljivim bili su sporednog značaja i odnosili su se na ocenu njenih tužbenih navoda, a ne na vređanje njene ličnosti.
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 1916/23 od 6. 3. 2025)
