Član 11 Zakonik o krivičnom postupku propisuje pravila o jeziku i pismu koji se koriste u krivičnom postupku u Republici Srbiji.
Osnovno pravilo je da se postupak vodi na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, dok se upotreba drugih jezika i pisama reguliše u skladu sa Ustavom i zakonom. Jezik i pismo koji se koriste u organu koji sprovodi postupak određuju službenu komunikaciju, ali zakon istovremeno garantuje prava svih učesnika u postupku.
Stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da koriste svoj jezik i pismo. Ukoliko se postupak ne vodi na njihovom jeziku i oni ne izjavljuju da poznaju jezik postupka i odriču se prava na prevođenje, budžetska sredstva pokrivaju troškove prevođenja izjava učesnika, kao i prevod isprava i pisanog dokaznog materijala.
Prevođenje u postupku obavlja ovlašćeni prevodilac, što garantuje tačnost i pravnu valjanost prevedenih sadržaja. Ova odredba predstavlja ključnu zaštitu prava učesnika koji ne poznaju službeni jezik postupka i osigurava da njihova prava i doprinos postupku budu potpuno uvaženi.
IZVOR:Zakonik o krivičnom postupku
