Pravno pravilo:
Da bi stranka jednostrano raskinula ugovor, “nije dovoljno samo uputiti izjavu o raskidu”; neophodno je da “druga ugovorna strana izjavu primi” (član 165 ZOO u vezi sa čl. 169 ZASP za ugovore iz oblasti prava autorskog i srodnih prava).
Obrazloženje suda (Pž. 1311/20 od 22. 7. 2021):
- Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da predmetni ugovor između tužioca i tuženog “nije raskinut”, niti je izmenom Tarife tužioca došlo do promene ugovorenih uslova. Ugovor je stoga i dalje važio u spornom periodu, a osnovica za obračun naknade određuje se u skladu sa ugovorom.
- Sud je naglasio da, “u pogledu jednostranog raskida”, tužilac nije dostavio dokaze da je tuženi “primio izjave o raskidu” od 10.2.2017. i 1.12.2017. godine.
- Teret dokazivanja prijema izjave o raskidu ugovora leži na stranci koja tvrdi da je ugovor raskinut.
- Navodi žalbe da je status poštanske pošiljke javno dostupan ili da je ugovor raskinut po sili zakona (npr. donošenjem nove tarife) su neosnovani. Naime, “autonomija volje ugovornih strana” ne može se ograničiti novom tarifom ili opštepoznatim okolnostima u pogledu raskida ugovora.
Zaključak
- Ugovor nije raskinut jer druga strana “nije primila izjavu o raskidu”, što je neophodan preduslov za jednostrani raskid.
- Tužilac je stoga obavezan da poštuje ugovorene obaveze i obračun naknade vrši u skladu sa ugovorenim uslovima.
Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 1311/20 od 22. 7. 2021
