Fiskalni savet ocenjuje da su srednjoročni fiskalni ciljevi Vlade – planirani budžetski deficiti od 3% BDP-a u periodu 2025–2027. i 2,5% BDP-a u 2028. godini – ostvarivi i da ne ugrožavaju makroekonomsku stabilnost. Ipak, u mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama do 2028. godine, upozorava se da ključne strukturne slabosti javnih finansija ostaju nerešene.
Kao glavni nedostaci strategije istaknuti su: netransparentno upravljanje javnim investicijama, nepostojanje suštinskih reformi sistema zarada u javnom sektoru, kao i neambiciozno restrukturiranje energetskih javnih preduzeća. Takođe, važni sektori poput poljoprivrede i socijalne zaštite u strategiji su marginalizovani, pri čemu se u tim oblastima čak planira relativno smanjenje izdvajanja u narednim godinama.
Posebna pažnja posvećena je javnim nabavkama, gde, uprkos formalno dobrom zakonskom okviru, praksa pokazuje ozbiljne propuste. Fiskalni savet ukazuje da je tokom 2023. godine vrednost ugovora zaključenih uz izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama premašila 7 milijardi evra, što predstavlja apsolutni i relativni rekord – gotovo polovina ukupnih javnih nabavki.
Najčešći osnov za izuzeće bili su bilateralni međunarodni ugovori, posebno u oblasti infrastrukturnih projekata. Savet podseća da je na potencijalne rizike ovakvog pristupa već upozoravao u detaljnoj analizi objavljenoj u junu 2024. godine.
Poređenja radi, u 2019. godini izuzete nabavke bile su vredne 1,2 milijarde evra, što ukazuje na višestruko povećanje u poslednjih nekoliko godina. Takođe, dodatni pokazatelji problema su i činjenica da čak 50% tendera ima samo jednu ponudu, dok je prosečan broj ponuda po tenderu opao sa tri u 2017. na 2,4 u 2023. godini.
Iako Strategija pominje usklađivanje sa pravnom tekovinom EU u oblasti javnih nabavki, Fiskalni savet ističe da suštinske promene zavise pre svega od unutrašnje političke volje za sprovođenjem reformi i jačanjem institucionalne kontrole.
Izvor: www.fiskalnisavet.rs
