Izvršna isprava predstavlja pravni osnov na kojem se može tražiti prinudno ostvarenje potraživanja u izvršnom postupku.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju taksativno određuje vrste isprava koje imaju svojstvo izvršne isprave, čime se određuje koje isprave mogu predstavljati osnov za donošenje rešenja o izvršenju.
Prema članu 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršne isprave su, između ostalog, izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje koje glase na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje, izvršna odluka doneta u prekršajnom ili upravnom postupku koja glasi na novčanu obavezu, kao i upravno poravnanje. Svojstvo izvršne isprave imaju i izvod iz Registra zaloge, izvod iz Registra finansijskog lizinga, ugovor o hipoteci i založna izjava, plan reorganizacije u stečajnom postupku koji je potvrđen sudskim rešenjem, javnobeležničke isprave koje imaju snagu izvršne isprave, određeni sporazumi o rešavanju sporova putem posredovanja, odluka Ustavnog suda kojom je usvojen zahtev za naknadu štete i druge isprave kojima je zakonom priznato svojstvo izvršne isprave.
Izvršna isprava mora ispunjavati zakonom propisane uslove
Samo postojanje isprave koja je po svojoj vrsti navedena u članu 41. Zakona ne znači da se izvršenje može sprovesti bez ispunjenja drugih zakonskih uslova. To je naročito značajno kod ugovora o hipoteci i založne izjave.
Zakon izričito propisuje da su ugovor o hipoteci i založna izjava izvršne isprave ako su zaključeni, odnosno dati u formi koju propisuje zakon kojim se uređuje hipoteka, ako sadrže zakonom propisane odredbe i ako su upisani u katastar nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka.
Ova posebna pravila pokazuju da se svojstvo izvršne isprave kod ugovora o hipoteci i založne izjave ne vezuje samo za postojanje dokumenta, već i za ispunjenost zakonskih uslova koji se odnose na njegovu formu, sadržinu i upis.
Izvršenje na osnovu založnog prava ograničeno je na predmet zaloge
Poseban značaj ima pravilo iz člana 41. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prema kojem se na osnovu izvršnih isprava iz stava 1. tač. 3. i 4. izvršenje može sprovesti samo na predmetu založnog prava. To znači da izvod iz Registra zaloge, izvod iz Registra finansijskog lizinga, ugovor o hipoteci i založna izjava ne predstavljaju osnov za sprovođenje izvršenja na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, već je izvršenje ograničeno na stvar ili pravo koje je predmet založnog prava.
Primer iz sudske prakse – založna izjava i izvršenje na nepokretnosti
U predmetu Rev 5800/2018, Vrhovni sud je razmatrao pitanje izvršenja na nepokretnosti na osnovu založne izjave. U konkretnom slučaju, izvršni dužnik je dao založnu izjavu radi obezbeđenja novčanog potraživanja, nakon čega je na nepokretnosti upisana izvršna vansudska hipoteka, a poverilac je pokrenuo izvršni postupak radi namirenja potraživanja.
U tom predmetu bilo je sporno i pitanje da li je hipoteka mogla biti zasnovana na celoj nepokretnosti, s obzirom na to da je ona predstavljala zajedničku imovinu supružnika.
Vrhovni sud je zaključio da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini može zasnovati samo na celoj nepokretnosti i uz saglasnost svih zajedničara, pa je u konkretnom slučaju utvrđena nedopuštenost izvršenja na delu nepokretnosti na koji se odnosilo osporeno opterećenje.
Ovaj primer pokazuje da činjenica da određena isprava ima svojstvo izvršne isprave sama po sebi ne znači da se izvršenje može sprovesti bez ograničenja. Pored postojanja izvršne isprave, moraju biti ispunjeni i zakonski uslovi za njenu izvršnost i za sprovođenje izvršenja na konkretnom predmetu.
Član 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju određuje koje isprave mogu predstavljati osnov za prinudno izvršenje.
Kod pojedinih izvršnih isprava zakon propisuje dodatne uslove, dok je kod izvoda iz registra zaloge, izvoda iz registra finansijskog lizinga, ugovora o hipoteci i založne izjave izvršenje izričito ograničeno na predmet založnog prava.
Zbog toga je prilikom određivanja izvršenja potrebno razlikovati postojanje izvršne isprave od uslova pod kojima se na osnovu nje izvršenje može sprovesti.
Pravni okvir: član 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Primer iz sudske prakse: Vrhovni sud, Rev 5800/2018.
