Pokretanje postupaka za male iznose
Jedna od ključnih tačaka koja izaziva negodovanje građana jeste mogućnost pokretanja izvršnih postupaka za dugove od 600-700 dinara.
Ovi postupci često uključuju visoke troškove postupka, kamate i naknade, što dovodi do toga da se ukupan dug značajno poveća. Sve to dovodi do ozbiljnih ekonomskih i socijalnih posledica po građane, naročito one koji su već u teškoj finansijskoj situaciji.
Primer: JKP„Gorica“ Niš
Kao konkretan primer koji ilustruje problem sa trenutnim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), može se navesti postupanje JKP „Gorica“ iz Niša.
Ovo javno preduzeće, koje se bavi održavanjem groblja i pogrebnim uslugama, bilo je u centru pažnje zbog pokretanja izvršnih postupaka protiv građana za neplaćene usluge u iznosima manjim od 672 dinara.
Sugrađanin, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je: „Dugujem manje od 700 dinara, a zbog toga mi preti zaplena imovine. Troškovi postupka su oko 24.000 dinara, znatno viši od osnovnog duga. Ovo je apsurdno i nepravedno.”
Gradonačelnik je naložio JKP „Gorici“ da obustavi prinudnu naplatu. Takođe je najavio preispitivanje verodostojnosti ovih pokrenutih postupaka.
Ova informacija objavljena je 24. avgusta 2024. godine na medijskom portalu Glas juga.
Međutim, postavlja se pitanje da li je ovo zaista rešenje. Postupci izvršenja koji su pokrenuti pre intervencije gradonačelnika, nesmetano su završeni.
Suštinski, problem nije rešen, jer i dalje nedostaju sistemske promene koje bi sprečile slične situacije u budućnosti.
Potencijalna rešenja
Pre svega, potrebno je pristupiti izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako bi se eliminisale ekonomski i socijalno neprihvatljive prakse:
1. Uvođenje minimalnog iznosa za pokretanje postupka:
-Postavljanje minimalnog iznosa ispod kojeg se izvršni postupak ne bi mogao pokrenuti (npr. 5.000 dinara) osiguralo bi ekonomsku opravdanost postupaka.
-Za dugove ispod ovog limita trebalo bi uvesti obavezno posredovanje (medijaciju) kao prvi korak u rešavanju sporova.
Ova izmena bi smanjila broj izvršnih postupaka, omogućila brže i jeftinije rešavanje sporova.
2.Pojačana kontrola:
Pojačana kontrola išitelja i njihova odgovornost za neopravdano pokretanje postupaka, mogla bi da smanji broj ovakvih slučajeva.
3. Jačanje prava dužnika:
Povećanje informisanosti građana o njihovim pravima u postupcima izvršenja.
Medijska informisanost o besplatnoj pravnoj pomoći štitila bi dužnike od mogućih zloupotreba.
Iskustva iz drugih evropskih zemalja
U različitim evropskim zemljama, postoje specifični pragovi i regulative koje uređuju pokretanje izvršnih postupaka.
Poštuju minimalne iznose duga ispod kojih se postupci ne pokreću ili se pokreću samo uz određene uslove.
Tako se obezbeđuje zaštita interesa građana kao ekonomski slabije strane u postupku. Ovim pristupom se doprinosi pravednijem i humanijem pravosudnom sistemu.
Društvena neprihvatljivost
Pokretanje postupaka za male iznose od 6,7 EURA, smatra se društveno neprihvatljivim. Ovako se stiče utisak da sistem više štiti interese poverilaca i izvršitelja nego prava i dostojanstvo građana.
Zaslužujemo pravedan i transparentan sistem koji jednako štiti interese svih građana. Praksa pokazuje da je zakon, posebno kada su u pitanju dugovi male vrednosti, pretežno u korist poverilaca i izvršitelja.
Violeta Stamenković, diplomirani pravnik
