Institut nužnog naslednika i njegovo eventualno isključenje iz nasleđa često izaziva pravne dileme, naročito kada ostavilac u testamentu izrazi neslaganje sa određenim naslednikom. Presuda Apelacionog suda u Nišu (Gž. 2047/23, 12.9.2023) jasno osvetljava granice prava ostavioca i zaštitu prava nužnog naslednika.
Pravo nužnog naslednika na deo zaostavštine
Zakon o nasleđivanju predviđa da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojem ostavilac nije mogao slobodno raspolagati – tzv. nužni deo.
„Odredbom člana 40. Zakona o nasleđivanju propisano je da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati… i da ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.“
U predmetnom slučaju, stan koji je bio posebna imovina ostavilje GG pripao bi nužnom nasledniku BB kao idealna polovina, što prvostepeni sud ispravno utvrdio.
Nedostojnost za nasleđivanje – strogi zakonski uslovi
Prema članu 4. Zakona o nasleđivanju, nužni naslednik može biti proglašen nedostojnim samo u vrlo strogo definisanim situacijama:
-
umišljajno usmrćenje ili pokušaj usmrćenja ostavioca;
-
prinuda, pretnja ili prevara radi sticanja, opoziva ili sprečavanja testamenta;
-
uništavanje, skrivanje ili falsifikovanje testamenta;
-
teže ogrešavanje o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili uskraćivanje nužne pomoći.
„Suprotno žalbenim navodima tužene, tokom postupka nije dokazano da je pokojni BB bio nedostojan za nasleđivanje, te da nije mogao da nasledi nužni deo od pokojne GG… ni jedan od uslova za nedostojnost nije bio ispunjen.“
Čak i kada ostavilja u testamentu od 2002. godine napominje da prethodni testament iz 1998. godine zasnovan na „prevarama i lažima“, to nema pravno dejstvo, jer je pravi testament iz 2002. godine stavio van snage prethodni i predstavlja stvarnu testamentarnu volju.
Isključenje nužnog naslednika – samo volja ostavioca
Zakon daje ostaviocu mogućnost da isključi nužnog naslednika, ali uz stroge formalnosti:
-
isključenje mora biti izvedeno u obliku testamenta;
-
mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok.
„Nužnog naslednika može isključiti iz nasleđa samo ostavilac i to putem zaveštanja, iz čega proizilazi da to niko ne može da uradi umesto ostavioca, čak ni sud, čak da su nesporni dokazi o postojanju razloga za isključenje.“
U predmetnom slučaju ostavilja GG nije na jasan i razumljiv način izrazila volju da se BB isključi iz nasleđa, te je sud pravilno utvrdio njegov pravo na nužni deo.
IZVOR: Presuda Apelacionog suda u Nišu (Gž. 2047/23, 12.9.2023)
