Odsustvo kontakta između roditelja i deteta, samo po sebi, nije dovoljan razlog za isključenje iz nasleđa.
Prema stavu Vrhovni sud iz presude Rev. 4915/22 od 13. marta 2024. godine, nužni naslednik može biti isključen iz nasleđa samo ako se teže ogrešio o ostavioca povredom zakonske ili moralne obaveze, i to pod uslovom da postoji njegovo skrivljeno ponašanje.
Sud je istakao da nužni naslednici, pored prava na nasleđe, imaju i moralne i zakonske obaveze prema ostaviocu, poput poštovanja, pružanja pomoći u starosti i podrške u svakodnevnom životu. Međutim, takvo ponašanje može predstavljati razlog za isključenje iz nasleđa samo kada je dokazano da je naslednik svojom krivicom povredio te obaveze.
U konkretnom slučaju, ćerke nisu održavale odnos sa ocem nakon razvoda roditelja, ali je utvrđeno da lični odnosi između njih nikada nisu ni bili uspostavljeni, pri čemu je i sam ostavilac doprineo takvoj situaciji.
Zbog toga je Vrhovni sud zaključio da odsustvo kontakta, bez postojanja skrivljenog ponašanja naslednika, ne predstavlja zakonski osnov za isključenje iz nasleđa.
Ključna poruka presude: Nužni naslednik ne može izgubiti pravo na nužni deo samo zato što nije održavao odnos sa ostaviocem, ukoliko za takav odnos nije isključivo odgovoran.
