Vrhovni sud zauzeo je stav da imovina proistekla iz krivičnog dela ne mora biti neposredno povezana sa konkretnom radnjom krivičnog dela za koje je vlasnik imovine osuđen, niti je potrebno da je pribavljena u toku izvršenja tog dela.
Dovoljno je da postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine i zakonitih prihoda osuđenog lica, što stvara osnovanu pretpostavku da imovina potiče iz kriminalnih aktivnosti.
Sud je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo branilac osuđenog, ocenjujući kao neosnovane navode da tužilaštvo nije dokazalo vezu između krivičnog dela i oduzete imovine. Prema obrazloženju, odredbe člana 2. tačka 5. i člana 3. tačka 2, 4. i 5. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela jasno propisuju da se zakon primenjuje na imovinu koja je u očiglednoj nesrazmeri sa prihodima osuđenog, bez obzira na to kada i kako je imovina stečena.
Vrhovni sud je istakao da pretpostavka o kriminalnom poreklu imovine proizilazi iz činjenice da je vlasnik pravnosnažno osuđen za jedno od krivičnih dela navedenih u članu 2. pomenutog zakona, te da je na vlasniku teret dokazivanja da je imovinu stekao zakonitim putem. Okolnost da imovina nije pribavljena neposredno izvršenjem krivičnog dela ne utiče na zakonitost njenog oduzimanja.
(Vrhovni sud, Kzz 189/24 od 19. marta 2024. godine)
