Institut fikcije postojanja radnog odnosa predstavlja jedan od najvažnijih mehanizama zaštite zaposlenih u radnom pravu Republike Srbije. Njegova svrha je sprečavanje zloupotreba od strane poslodavaca koji angažuju radnike bez zaključenog ugovora o radu, čime pokušavaju da izbegnu zakonske obaveze koje proizlaze iz radnog odnosa.
Zakonski okvir
Prema članu 30. Zakon o radu Republike Srbije, radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac.
Iz istog Zakona propisuje se da se ugovor o radu zaključuje u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad.
Međutim, član 32. stav 2. Zakona o radu predviđa izuzetak od ovog pravila:
„Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.“
Takođe, Zakona o radu propisuje da zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Navedene odredbe uvode zakonsku fikciju prema kojoj radni odnos može nastati i bez pisanog ugovora, ukoliko zaposleni faktički obavlja poslove za poslodavca uz njegovu saglasnost ili znanje.
Pojam i značaj instituta
Fikcija postojanja radnog odnosa podrazumeva da se postojanje radnog odnosa pretpostavlja na osnovu stvarnog obavljanja rada, nezavisno od toga da li je ugovor o radu formalno zaključen.
U praksi, odlučujući značaj imaju činjenice koje ukazuju da je zaposleni:
- stupio na rad kod poslodavca;
- obavljao poslove po nalogu i pod nadzorom poslodavca;
- radio u organizovanom procesu rada;
- primao naknadu za rad ili imao pravo na njenu isplatu;
- koristio sredstva za rad poslodavca.
U takvim slučajevima, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme od dana kada je zaposleni počeo da radi.
Stav sudske prakse
U presudi Apelacioni sud u Nišu (Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž1. 4270/21 od 12. januara 2022. godine), sud je zauzeo jasan stav da odsustvo pisanog ugovora ne može ići na štetu zaposlenog.
Sud je naveo:
„Reč je o fikciji postojanja radnog odnosa, koja relativizuje pisanu formu ugovora o radu, odnosno omogućava da radni odnos nastane i bez takvog ugovora. Faktički se poslodavac i zaposleni ponašaju kao da je radnik stupio na rad.“
U konkretnom slučaju utvrđeno je da je tužilac od 1. februara 2018. godine radio kod poslodavca bez zaključenog ugovora kojim bi bio regulisan njegov radnopravni status.
Primenom člana 32. stav 2. Zakona o radu, sud je zaključio da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Pravne posledice
Utvrđivanje postojanja radnog odnosa po osnovu člana 32. stav 2. Zakona o radu proizvodi sve pravne posledice kao i kod formalno zaključenog ugovora o radu.
Zaposleni ostvaruje pravo na:
- zaradu i druga primanja iz radnog odnosa;
- uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;
- pravo na godišnji odmor;
- pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada;
- zaštitu od nezakonitog otkaza;
- sva druga prava garantovana Zakonom o radu i kolektivnim ugovorima.
Istovremeno, poslodavac može snositi prekršajnu odgovornost zbog angažovanja zaposlenog „na crno“, kao i obavezu naknadne prijave zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje.
Institut fikcije postojanja radnog odnosa predstavlja važan instrument zaštite zaposlenih od neformalnog rada i zloupotrebe zakonskih procedura.
Sudska praksa dosledno potvrđuje da stvarno obavljanje rada ima prednost nad formalnim nedostacima, te da izostanak pisanog ugovora ne može lišiti zaposlenog prava koja mu pripadaju po osnovu rada.
Izvori:
- Zakon o radu
- Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž1. 4270/21 od 12. januara 2022. godine.
