U vremenu kada se integritet institucija temelji na poverenju građana, falsifikovanje službene isprave predstavlja ozbiljnu pretnju pravnoj sigurnosti, funkcionisanju javne uprave i privatnih subjekata. Upravo iz tog razloga, Krivični zakonik Republike Srbije u članu 357 propisuje stroge kazne za službena lica i odgovorne osobe koje zloupotrebe svoja ovlašćenja u vezi sa izdavanjem ili korišćenjem službenih isprava.
Ko su učinioci i šta se smatra krivičnim delom?
Prema članu 357 Krivičnog zakonika, falsifikovanje službene isprave može da počini:
-
Službeno lice – ukoliko u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke, izostavi važan podatak, ili ovlasti dokument koji je neistinitog sadržaja svojim potpisom ili pečatom;
-
Takođe, ako upotrebi takvu ispravu u službi, kao da je istinita, ili ako uništi, prikrije, u većoj meri ošteti ili je učini neupotrebljivom – čini krivično delo;
-
Odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom pravnom subjektu koje učini isto delo – podlijeće istim kaznenim odredbama.
Kazne i posledice
Za učinioce ovog dela predviđena je zatvorska kazna u trajanju od tri meseca do pet godina. Ova kazna ima za cilj da zaštiti pravni poredak, tačnost i verodostojnost službenih evidencija i spreči zloupotrebu poverenja koje zakon pruža nosiocima javnih ovlašćenja.
Zašto je ovaj član zakona važan?
Falsifikovana službena dokumenta mogu dovesti do nezakonitog sticanja prava, prikrivanja obaveza ili ozbiljnih posledica po fizička i pravna lica. U praksi se ovo delo može odnositi na falsifikovane diplome, rešenja, izveštaje, zapisnike, dozvole, kao i na manipulacije u postupcima javnih nabavki ili poreskim evidencijama.
Zakon jasno i strogo sankcioniše svako odstupanje od istine u zvaničnim dokumentima jer su službene isprave temelj pravne sigurnosti građana i privrede.
IZVOR:Krivični zakonik Republike Srbije
