Faktoring je u domaćem zakonodavstvu definisan kao finansijska usluga kupoprodaje kratkoročnih novčanih potraživanja, nastalih po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu.
Predmet faktoringa može biti svako postojeće, nedospelo ili buduće potraživanje koje dospeva na naplatu u roku od godinu dana.
Ovaj oblik finansiranja naročito je važan za privredne subjekte koji posluju u uslovima smanjene likvidnosti, jer omogućava brži priliv sredstava kroz prenos potraživanja na faktora.
U praksi se razlikuju dve osnovne vrste faktoringa.
Faktoring bez regresa
Znači da faktor u potpunosti preuzima rizik naplate potraživanja na sebe. U smislu Zakona o faktoringu, rizik naplate podrazumeva rizik nesposobnosti plaćanja dužnika. U ovom modelu ustupilac (preduzeće koje prodaje potraživanje) više ne snosi rizik da li će dužnik izmiriti obavezu. Ovaj vid faktoringa je povoljniji za ustupioca, ali u pravilu dolazi sa višom cenom usluge.
Faktoring sa regresom
Suprotno tome, faktoring sa regresom podrazumeva da ustupilac i dalje odgovara za naplativost potraživanja na dan njegove dospelosti. Ako dužnik ne plati, faktor ima pravo da zahteva namirenje od dužnika, od ustupioca, ili od oboje – zavisno od ugovora.
Zakon izričito propisuje i obavezu faktora da, u slučaju nenaplate, obavesti ustupioca u roku od osam dana od dana dospelosti. Nakon što ustupilac izvrši regresnu obavezu, faktor je dužan da potraživanje vrati ustupiocu. Ovakav aranžman za faktora predstavlja sigurniju poziciju, dok za ustupioca znači dodatni teret rizika.
Pravilo u slučaju nejasnoća
Posebno značajna je zakonska odredba prema kojoj, ako se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je ugovoren faktoring sa ili bez regresa, smatraće se da je ugovoren faktoring sa regresom. Na ovaj način zakonodavac štiti interese faktora i uvodi pravnu sigurnost u situacijama gde ugovorne odredbe nisu dovoljno jasne.
Faktoring predstavlja značajan mehanizam obezbeđenja likvidnosti privrednih subjekata, ali od izbora između faktoringa sa ili bez regresa zavisi i raspodela rizika između ustupioca i faktora. Dok faktoring bez regresa pruža veću zaštitu ustupiocu, faktoring sa regresom stavlja veći teret odgovornosti na njega.
IZVOR:ZAKON O FAKTORINGU
