Brisel razmatra uvrštavanje dva Indijska brodogradilišta u Evropsku listu odobrenih postrojenja za reciklažu brodova, ali je predlog izazvao oštar spor između ekoloških organizacija i dela brodarske industrije. U centru rasprave nalazi se takozvani „beaching“ – metoda kod koje se brod nasukava u priobalnom, plimnom području pre rastavljanja.
Reč je o postrojenjima Shree Ram Vessel Scrap i YSI Recyclers, koja se nalaze u oblasti Alang-Sosija u Indijskoj saveznoj državi Gudžarat. Evropska komisija ih je predložila za uvrštavanje na narednu, 16. listu postrojenja za reciklažu brodova. Zvanična dokumentacija Komisije potvrđuje da je Shree Ram među postrojenjima koja su prošla postupak inspekcije u okviru prijave za Evropsku listu.
Zašto je „beaching“ sporan?
Kod ove metode brod se dovodi do obale i ostavlja u zoni koja je pod uticajem plime i oseke, nakon čega počinje njegovo rastavljanje.
Protivnici uvrštavanja Indijskih postrojenja tvrde da takav način rada otežava kontrolu ulja, goriva i drugih opasnih materijala koji mogu dospeti u zemljište i vodu. U zajedničkom pismu Evropskoj komisiji, NGO Shipbreaking Platform, EUROFER, IndustriAll Europe, European Environmental Bureau, Recycling Europe i Transport & Environment pozvali su Komisiju da odustane od predloga.
Njihov argument je i da se „beaching“ ne koristi u postrojenjima u državama članicama EU, gde su standardi za zaštitu zemljišta, vode i radnika strogo regulisani.
S druge strane, deo brodarske industrije zagovara pristup prema kojem bi postrojenja trebalo procenjivati prema tome da li ispunjavaju konkretne Evropske zahteve, a ne samo prema lokaciji ili nazivu metode reciklaže.
To je važno jer EU ne ograničava svoju listu samo na postrojenja unutar Unije. Evropska lista obuhvata i objekte u trećim zemljama, ali oni moraju da ispune propisane zahteve u oblasti zaštite životne sredine i bezbednosti radnika. Evropska komisija navodi da postrojenja izvan EU moraju da prođu postupak procene pre nego što mogu biti uvrštena na listu.
Prema pravilima EU, veliki brodovi koji plove pod zastavom države članice mogu se reciklirati samo u postrojenjima koja se nalaze na Evropskoj listi odobrenih objekata.
Lista se redovno ažurira, a Komisija može ukloniti postrojenja koja više ne ispunjavaju uslove.
Odluka ima i ekonomsku dimenziju.
Reciklaža brodova predstavlja važno tržište za čelik i druge materijale, ali i složen ekološki problem jer brodovi na kraju radnog veka mogu sadržati ulja, azbest i druge opasne materijale.
Evropska komisija navodi da se veliki broj brodova i dalje reciklira izvan EU, naročito u Južnoj Aziji, zbog čega Evropska pravila pokušavaju da podignu standarde bez obzira na to gde se postrojenje nalazi.
Istovremeno, EU je svoju politiku reciklaže brodova povezala sa međunarodnom Hongkonškom konvencijom, koja je stupila na snagu 26. juna 2025. godine i postavila međunarodni okvir za bezbednije i ekološki prihvatljivije recikliranje brodova.
Slučaj dva Indijska postrojenja zato prevazilazi pitanje pojedinačnih brodogradilišta.
U suštini se vodi rasprava o tome da li određena metoda rada, poput „beachinga“, sama po sebi predstavlja prepreku za Evropsko odobrenje ili je odlučujuće da konkretno postrojenje dokaže usklađenost sa svim zahtevima EU.
Evropska komisija će kroz odluku o narednom ažuriranju liste praktično pokazati kako će ubuduće primenjivati Evropske standarde na postrojenja za reciklažu brodova izvan EU.
Za Industriju reciklaže, brodare i ekološke organizacije to je mnogo više od pitanja dva Indijska brodogradilišta – reč je o tome kakvi će standardi važiti za globalno tržište reciklaže brodova pod Evropskim pravilima.
IZVOR: environment.ec.europa.eu / gcaptain.com
