Kada zajedničari ne mogu sporazumno da podele zajedničku imovinu, deoba se može ostvariti u sudskom postupku. O ovoj vrsti pravne zaštite odlučuje sud u vanparničnom postupku, čiji je cilj da se zajednička imovina podeli na pravičan i zakonit način.
U režimu zajedničke imovine mogu se naći: supružnici nakon prestanka bračne zajednice, vanbračni partneri, ali i naslednici koji su stekli imovinu u zajednici.
Koji sud je nadležan?
Sud u vanparničnom postupku odlučuje o samoj deobi zajedničke imovine, kao i o načinu na koji će deoba biti sprovedena. Mesna nadležnost određuje se prema mestu gde se imovina nalazi, u skladu sa pravilima Zakona o vanparničnom postupku.
Postupak deobe zajedničke imovine pokreće se podnošenjem predloga nadležnom sudu.
Pravo da pokrene postupak ima svaki zajedničar. Međutim, predlog mora obuhvatiti sve zajedničare, budući da sud ne može odlučivati o deobi bez učešća svih lica koja imaju pravo na zajedničkoj imovini.
Predlog za deobu zajedničke imovine treba da sadrži:
- podatke o predmetu deobe,
- podatke o zajedničarima i njihovim udelima,
- podatke o licima koja na predmetu deobe imaju određena stvarna prava,
- relevantnu dokumentaciju kojom se dokazuje pravo svojine i druga prava na imovini.
Kada je predmet deobe nepokretnost, neophodno je navesti zemljišnoknjižne podatke i priložiti odgovarajuće dokaze, kao što su izvod iz lista nepokretnosti, ugovor o sticanju nepokretnosti, dokazi o postojanju službenosti i druga dokumentacija od značaja za postupak.
Pravilno sastavljen predlog i potpuna dokumentacija od ključnog su značaja za efikasno vođenje postupka i donošenje zakonite odluke o deobi zajedničke imovine.
IZVOR: Zakona o vanparničnom postupku
