Na panel-diskusiji održanoj u okviru Beogradski energetski forum – BEF 2026 istaknuto je da proces dekarbonizacije energetski intenzivnih industrija na Zapadnom Balkanu predstavlja jedan od najvećih izazova za regionalnu privredu u narednim godinama.
Dekarbonizacija znači smanjivanje emisije ugljen-dioksida (CO2) i drugih gasova koji izazivaju klimatske promene.
Poseban pritisak na ove industrije dolazi usled uvođenja taksi na emisije ugljenika, što dodatno utiče na njihovu konkurentnost na evropskom tržištu.
Kako prenosi Balkan Green Energy News, zaključak panela jeste da ne postoji univerzalno rešenje za dekarbonizaciju svih industrijskih grana. Uspeh tranzicije zavisi od specifičnosti svake kompanije, postojećih tehnologija i početne pozicije u procesu smanjenja emisija CO2.
Predsednik Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije, ukazao je da pojedine kompanije imaju znatno povoljniju polaznu osnovu za zelenu tranziciju. Kao primer naveo je proizvođače čelika koji koriste elektrolučne peći i reciklirani čelični otpad, jer takvi proizvodni procesi ostvaruju značajno niži ugljenični otisak u odnosu na tradicionalnu proizvodnju zasnovanu na gvozdenoj rudi i koksu.
Tokom diskusije posebno je naglašeno da će energetski intenzivne kompanije, kako bi očuvale konkurentnost i smanjile troškove energije, sve češće ulagati u sopstvene izvore proizvodnje električne energije, pre svega iz obnovljivih izvora. Takav pristup mogao bi da ubrza tranziciju industrije i smanji zavisnost od eksternih energetskih tržišta.
Stručnjaci su ocenili da regionu Zapadnog Balkana predstoji dugoročan i kompleksan proces prilagođavanja evropskim klimatskim politikama. Takođe je istaknuto da postoje konkretne tehnološke i investicione prilike koje mogu omogućiti postepenu i održivu dekarbonizaciju industrije.
IZVOR:balkangreenenergynews.com
