Evropski sud za ljudska prava doneo presudu protiv Republike Srbije objavljenu u “Sl. glasniku RS”, br. 42/2025, u kojoj je zauzeo stav da je nedavanjem mogućnosti okrivljenima za saobraćajne prekršaje kažnjive zatvorom, ni njihovim advokatima, koji su eksplicitno tražili da postave pitanja policajcima koji su bili na mestu incidenata, povređeno pravo na pravično suđenje, bez obzira što su imali priliku da iznesu svoju verziju događaja tokom suđenja.
U postupcima za saobraćajne prekršaje koji mogu rezultirati kaznom zatvora, okrivljenima često nije omogućeno da ispitaju policijske službenike koji su svedoci događaja, uprkos eksplicitnim zahtevima okrivljenih ili njihovih branilaca. Ova praksa otvara ozbiljna pitanja…
- Evropski standardi: pravo na ispitivanje svedoka
Član 6. stav 3. tačka d) Evropske konvencije o ljudskim pravima jasno garantuje pravo svakom optuženom:
„da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv njega.”
Ovo je temelj pravičnog suđenja – paritet oružja (equality of arms) – koji mora važiti i u prekršajnom postupku ako kazna može uključivati lišenje slobode.
- Zakon o prekršajima i domaći okvir
Član 93. Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013 i dr.) obavezuje sud da okrivljenom omogući iznošenje odbrane i izvođenje dokaza:
„Okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist.”
Međutim, u praksi se dešava da sudovi odbijaju zahteve za izvođenje policijskih službenika na ispitivanje, uz obrazloženje da je dovoljna pisana izjava sačinjena neposredno po događaju.
- Zakonik o krivičnom postupku – obaveza unakrsnog ispitivanja
S obzirom na to da se prema članu 99. Zakona o prekršajima na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, prava iz člana 68. tog zakonika takođe važe:
„Okrivljeni ima pravo… da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane” (član 68, stav 1, tačka 10).
Ovo pravo ne sme biti iluzorno ili samo formalno dato – mora biti realno ostvarivo.
- Sud u Strazburu: Pravično suđenje nije samo mogućnost da govorite
Evropski sud za ljudska prava u više presuda (npr. Al-Khawaja and Tahery v. UK, 2011) naglasio je da nemogućnost da se svedok ispita, a da je njegov iskaz odlučujući za ishod suđenja, predstavlja povredu člana 6. Konvencije.
Dakle, iako je okrivljenom omogućeno da iznese svoju verziju događaja, ako mu nije dozvoljeno da ospori ključni dokaz – izjavu policajca – postupak se ne može smatrati pravičnim.
Evropski standardi: pravo na ispitivanje svedoka
Član 6. stav 3. tačka d) Evropske konvencije o ljudskim pravima jasno garantuje pravo svakom optuženom:
„da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv njega.”
Ovo je temelj pravičnog suđenja – paritet oružja (equality of arms) – koji mora važiti i u prekršajnom postupku ako kazna može uključivati lišenje slobode.
- Zakon o prekršajima i domaći okvir
Član 93. Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013 i dr.) obavezuje sud da okrivljenom omogući iznošenje odbrane i izvođenje dokaza:
„„Okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist.”
Međutim, u praksi se dešava da sudovi odbijaju zahteve za izvođenje policijskih službenika na ispitivanje, uz obrazloženje da je dovoljna pisana izjava sačinjena neposredno po događaju.
- Zakonik o krivičnom postupku – obaveza unakrsnog ispitivanja
S obzirom na to da se prema članu 99. Zakona o prekršajima na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, prava iz člana 68. tog zakonika takođe važe:
„Okrivljeni ima pravo… da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane” (član 68, stav 1, tačka 10).
Ovo pravo ne sme biti iluzorno ili samo formalno dato – mora biti realno ostvarivo.
- Sud u Strazburu: Pravično suđenje nije samo mogućnost da govorite
Evropski sud za ljudska prava u više presuda (npr. Al-Khawaja and Tahery v. UK, 2011) naglasio je da nemogućnost da se svedok ispita, a da je njegov iskaz odlučujući za ishod suđenja, predstavlja povredu člana 6. Konvencije.
Iako je okrivljenom omogućeno da iznese svoju verziju događaja, ako mu nije dozvoljeno da ospori ključni dokaz – izjavu policajca – postupak se ne može smatrati pravičnim.
IZVOR:Evropski sud za ljudska prava doneo presudu protiv Republike Srbije objavljenu u “Sl. glasniku RS”, br. 42/2025
