Apelacioni sud u Beogradu zauzeo je stav da samo zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima ne predstavlja diskriminaciju zaposlenog, čak i kada lice angažovano po tom osnovu ostvaruje manja prava od zaposlenih u radnom odnosu.
U konkretnom slučaju tužilac je smatrao da je diskriminisan jer je više godina radio kod istog poslodavca po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, pri čemu je primao manju naknadu i nije imao pogodnosti koje su imali zaposleni na neodređeno vreme. To se odnosilo na regres, trinaesta plata, duži godišnji odmor, bolovanje, privatno osiguranje, beskamatne pozajmice i druga prava.
Međutim, sud je odbio tužbeni zahtev i naglasio da nije svako različito postupanje diskriminacija.
Kako se navodi u obrazloženju presude:
„Diskriminacijom se smatra samo ono neopravdano pravljenje razlike koje je zasnovano na ličnom svojstvu.“
Sud je utvrdio da različit položaj tužioca nije bio posledica njegovog ličnog svojstva već činjenice da je radio po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, odnosno da je imao drugačiji radnopravni status od zaposlenih koji su bili u radnom odnosu na neodređeno vreme.,
Posebno je istaknuto da:
„Sporno različito postupanje nije bilo zasnovano na ličnom svojstvu, već na radnopravnom statusu tužioca.“
Apelacioni sud je ocenio da ugovor o privremenim i povremenim poslovima predstavlja zakonom dozvoljen oblik fleksibilnog angažovanja radne snage i da se ne može sam po sebi smatrati diskriminatorskim aktom.
U presudi se navodi:
„Sporni ugovor ne predstavlja diskriminatorski akt, već predstavlja vid fleksibilne forme rada regulisan Zakonom o radu.“
Ova odluka je značajna jer jasno ukazuje na razliku između diskriminacije i različitog pravnog položaja zaposlenih. Da bi diskriminacija postojala, nepovoljniji položaj mora biti posledica nekog ličnog svojstva zaposlenog, kao što su pol, starost, nacionalna pripadnost, invaliditet, versko ili političko opredeljenje i slično.
Sama činjenica da zaposleni radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovoru na određeno vreme ili drugom zakonom dozvoljenom obliku rada, ne znači automatski da je diskriminisan.
Pouka presude: Razlika u pravima koja proizlazi iz različitog radnopravnog statusa nije diskriminacija ukoliko nije zasnovana na nekom ličnom svojstvu zaposlenog.
Izvor: Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 202/23 od 25. januara 2023. godine.
