Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Sektor za zaštitu potrošača, uputilo je Telima za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova zvanično obaveštenje. Naime, obvestili su da počev od 5. juna 2025. godine, više neće isplaćivati naknade za rad na novododeljenim predmetima, pozivajući se na ograničenja budžeta. Istovremeno u dopisu ističu da se očekuje da ta ista Tela nastave sa radom – ali bez ikakve finansijske podrške.
Ovaj potez zaslužuje ozbiljan kritički osvrt jer otvara nekoliko suštinskih pitanja:
1. Zašto se ukida finansijska podrška sistemu koji tek počinje da daje rezultate?
Upravo su tela za vansudsko rešavanje sporova (poznata kao ADR tela), po Zakonu o zaštiti potrošača, prepoznata kao ključni mehanizam za relaksaciju sudskog sistema i poboljšanje pravne zaštite građana. Umesto podsticaja, dobijamo ukidanje naknada – što je direktna demotivacija. Sistem koji nije ni zaživeo u punom kapacitetu sada se gasi pre nego što je razvio svoje potencijale.
2. Država traži besplatan rad od visokoobrazovanih i licenciranih stručnjaka
Tela koja vode postupke čine profesionalci sa licencama, dugogodišnjim iskustvom i specijalističkim znanjem. Očekivati da ti ljudi nastave da rade bez ikakve naknade predstavlja ne samo degradiranje njihove stručnosti, već i podrivanje same ideje profesionalnog posredovanja. Nijedan sistem ne može funkcionisati dugoročno na volonterskoj bazi kada je reč o pravnoj zaštiti potrošača.
3. Neprofesionalan odnos prema saradnicima
Čak i u periodima kada su naknade postojale, isplata je bila neredovna, a komunikacija često jednostrana i bez dijaloga. U ovom poslednjem mejlu traži se „izričita saglasnost za rad bez naknade“. Zahtev za izjašnjenje poslat je 05.06.2025., uz rok da se izričita saglasnost dostavi najkasnije do kraja istog dana, što je krajnje neprihvatljivo i nedopustivo u profesionalnoj komunikaciji sa licenciranim telima.
Pokazuje se potpuno nepoštovanje prema licima koja su nosioci sistema. To nije partnerski odnos, već ultimatum.
4. Država promoviše medijaciju, a ukida mehanizme njene održivosti
Vansudsko rešavanje sporova, uključujući medijaciju i druge oblike ADR-a, redovno se pominje u strateškim dokumentima kao poželjan oblik pravde. Ali bez sistemske podrške – finansijske, institucionalne i društvene – sve ostaje na nivou deklaracije. Ovo pismo je, nažalost, dokaz da institucije nisu spremne da stanu iza sopstvenih zakona i strategija.
5. Dugoročne posledice: urušavanje poverenja u sistem
Ukoliko se ovakva praksa nastavi, Srbija rizikuje da izgubi jedan od najznačajnijih alata za zaštitu potrošača. Posledica neće biti samo gubitak poverenja u ADR tela, već i vraćanje svih sporova u već preopterećene sudove, uz veće troškove i duže trajanje postupaka.
I na kraju…
Kao jedna od prvih osoba koja je učestvovala u uvođenju i promociji vansudskog rešavanja sporova u Srbiji, ne mogu da prećutim činjenicu da državni aparat ne ceni znanje, vreme, trud i stručnost onih koji ovaj sistem grade.
Potrošač je ekonomski slabija strana u odnosu na trgovca, te stoga zaštita njegovih prava mora biti dostupna, efikasna i obezbeđena u potpunosti uz aktivnu podršku države.
Violeta Stamenković, Telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova pri Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine
