Crna Gora planira prijem skoro 30.000 stranih radnika kako bi ublažila hronični manjak radne snage, posebno u sektoru turizma, gde je potreba za zaposlenima najveća. Ipak, problem nedostatka radnika ne pogađa samo turizam, već čitavo tržište rada.
Podaci objavljeni krajem prošle godine ukazuju na ozbiljan paradoks: zanatska zanimanja u Crnoj Gori nikada nisu bila bolje plaćena, ali zanatlija nikada nije bilo manje. Građevinske i tehničke profesije danas dostižu mesečne zarade od 2.000 do 3.000 evra, dok pojedini majstori, poput keramičara, po jednom angažmanu mogu zaraditi i više od 5.000 evra.
Uprkos visokim primanjima, domaće tržište rada ne uspeva da odgovori na potražnju. Tako je Crna Gora tokom 2023. godine izdala gotovo 4.800 radnih dozvola samo za osnovne građevinske poslove, što dodatno potvrđuje duboki strukturni deficit kvalifikovane radne snage.
Stručnjaci upozoravaju da se bez dugoročnih reformi u obrazovanju i većeg društvenog vrednovanja zanata, oslanjanje na uvoz radnika može postati trajno rešenje, sa značajnim ekonomskim i socijalnim posledicama.
IZVOR: eupravozato.mondo.rs/(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
