Vrhovni kasacioni sud zauzeo je stav da za utvrđivanje povrede radne obaveze nije neophodno da postoji konkretna i neposredna opasnost, već je dovoljno nesavesno i neodgovorno ponašanje zaposlenog u korišćenju sredstava za rad.
U konkretnom slučaju, radnik je upravljao kamionom u krugu fabrike brzinom od oko 60 km/h, iako su veštačenjem utvrđene okolnosti da je bezbedna brzina bila znatno niža. Iako nije bilo drugih učesnika u saobraćaju niti tereta na vozilu, sud je ocenio da to ne isključuje odgovornost.
U obrazloženju presude navodi se:
„Eventualni nedostatak konkretne opasnosti ne znači da nije učinjena povreda radne obaveze celishodnog i odgovornog korišćenja sredstava za rad.“
Sud je posebno istakao da je obaveza zaposlenog da prilagodi brzinu i način vožnje uslovima puta, čak i kada ne postoje izričiti saobraćajni znaci, pozivajući se na opšti princip iz Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Kako se dalje navodi, vožnja brzinom od 60 km/h u fabričkom krugu predstavljala je nesavesno i neodgovorno korišćenje poverenog sredstva za rad, što je dovoljan osnov za otkaz ugovora o radu.
Sud je odbacio i navode da u tom trenutku nije bilo ljudi u blizini ili da vozilo nije bilo pod teretom, ocenjujući da takve okolnosti ne umanjuju odgovornost zaposlenog.
Takođe je uzeto u obzir da je radnik ranije bio upozoravan zbog brze vožnje i neodržavanja vozila, što je dodatno potvrdilo obrazac nepažljivog ponašanja.
Zaključak suda je da se za povredu radne obaveze ne traži nastupanje štetne posledice, već dovoljno ozbiljno odstupanje od standarda pažnje i odgovornog korišćenja sredstava za rad.
Izvor: Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 4751/22 od 27. 4. 2023.
