U savremenim raspravama o odnosima često se ponavlja ideja da brak mora biti „50/50“ – ravnomerna podela odgovornosti, emocija, obaveza i uloga. Na papiru to zvuči pravedno. U praksi, međutim, kao neko ko godinama radi kao posrednik u porodičnim sporovima, mogu da kažem da pravo partnerstvo nikada nije stroga ravnoteža.
Kao posrednik u porodičnim sporovima, kroz brojne razgovore sa partnerima koji pokušavaju da spasu ili mirno okončaju svoj brak, sve češće primećujem da problem ne nastaje zato što neko daje premalo, već zato što partneri počnu da mere i sabiraju ko daje više.
Kao neko ko je već 30 godina u braku, smatram da je brak odnos u kojem se partneri stalno smenjuju u davanju više.
Nekada je to 60/40, nekada 70/30, a ponekad jedan partner nosi gotovo sve, dok drugi prolazi kroz životni, zdravstveni ili profesionalni izazov. Upravo ta sposobnost da partneri prepoznaju trenutak kada treba da daju više – a ne da računaju – čini razliku između stabilnog odnosa i odnosa koji ulazi u konflikt.
Podaci Republički zavod za statistiku Srbije pokazuju zanimljive trendove.
Prema statističkom izveštaju za 2024. godinu:
- u Republici Srbiji zaključeno je 30.376 brakova, što je 4,1% manje nego prethodne godine
- 25.005 je prvih brakova, sa padom od 3,4%
- na 1.000 stanovnika dolazi 4,6 zaključenih brakova
Istovremeno, broj razvoda raste:
- 10.611 brakova je razvedeno, što je 4,3% više nego 2023.
- na 1.000 stanovnika dolazi 1,6 razvoda
Prosečna starost supružnika takođe govori mnogo o savremenim odnosima:
- mladoženje stupaju u brak sa prosečno 34,5 godina,
- neveste sa 31,5 godina,
- dok do razvoda najčešće dolazi oko 45,5 godina kod muškaraca i 41,9 godina kod žena.
Ovi podaci pokazuju da se brak danas sklapa kasnije, ali i da se nesuglasice češće završavaju razvodom nego ranije.
Šta vidim u praksi: U postupcima porodičnog posredovanja/medijacije najčešće ne nailazim na velike, dramatične razloge. Retko je jedan događaj uzrok raspada odnosa. Mnogo češće su to godine sitnih nerazumevanja.
Savremeni partneri danas ulaze u brak sa velikim očekivanjima:
- očekuje se emotivna podrška,
- finansijska stabilnost,
- ravnopravna podela obaveza,
- lični razvoj,
- i često – stalno osećanje sreće.
Problem nastaje kada brak počne da liči na pregovore o pravima, a sve manje na odnos međusobne podrške.
generisani AL
Da li je ravnopravnost problem?
Iz mog profesionalnog iskustva, ravnopravnost sama po sebi nije problem. Naprotiv – ona je civilizacijski napredak. Problem nastaje kada se ravnopravnost pogrešno tumači kao stalno dokazivanje ko daje više, ko radi više i ko je u pravu.
Brak nije takmičenje.
Kada partneri počnu da vode unutrašnju evidenciju – ko je danas dao više, ko je učinio više – odnos polako gubi ono najvažnije: osećaj zajedništva.
Najčešći uzroci konflikata danas
U savremenim brakovima najčešće se ponavljaju četiri razloga nesuglasica:
- Nerealna očekivanja od partnera
- Nedostatak komunikacije
- Sukob između karijere i porodičnog života
- Borba za kontrolu u odnosu
U mnogim slučajevima, partneri zapravo žele isto – stabilnost, poštovanje i sigurnost – ali se izgube u svakodnevnim raspravama o ulozi, odgovornosti i pravdi.
Kada posmatram parove koji uspevaju da prevaziđu krize, vidim jednu zajedničku osobinu:
oni ne pokušavaju da održavaju matematičku ravnotežu.
Oni razumeju da u različitim fazama života jedan partner nosi više, dok drugi pruža podršku na drugačiji način. To je odnos u kojem su oba partnera spremna da, kada je potrebno, daju 100%.
I upravo u tome se krije razlika između odnosa koji traje – i odnosa koji se završi statistikom.
Violeta Stamenković
posrednik u porodičnim sporovima
