Naknadom stvarne štete oštećeni se dovodi u stanje u kome bi se nalazio da nije bilo štetne radnje.
Iz obrazloženja
U obrazloženju prvostepene odluke, prvostepeni sud je prepričao sadržinu članova 185. i 190. Zakona o obligacionim odnosima, ali je izostalo materijalno -pravno obrazloženje o tome da li se dosuđivanjem utuženog iznosa tužiocu uspostavlja stanje koje je postojalo pre nego što je šteta nastala, odnosno da li navedeni iznos predstavlja iznos koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u stanju u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje. Navedeno je prvostepeni sud bio dužan da obrazloži i proceni imajući u vidu navode tuženog tokom postupka.
Privredni apelacioni sud nalazi da pojam uspostavljanja stanja koje je postojalo pre nego što je šteta nastala, podrazumeva da je tuženi dužan da tužiocu isplati onaj iznos do koga se dolazi kada se ukupan iznos štete obračunava kao zbir vrednosti rada na popravci delova koji se mogu popraviti i vrednosti polovnih delova koji se menjaju, a ne potpuno novih delova koji se nesporno moraju ugraditi. U suprotnom, ukoliko bi se prihvatio stav prvostepenog suda da je tuženi dužan da naknadi štetu na taj način što bi se tužiocu isplatio novčani iznos koji uključuje i pribavljanje cene novih originalnih delova potrebnih za popravku, tužilac bi se na taj način doveo u bolju materijalnu situaciju od one koja je postojala pre nastanka štetnog događaja.
(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 2118/2022 od 25.08.2022. godine)
