Kada je tužba zbog povrede prava žiga podneta protiv lica za koje se tvrdi da je povredu prava izvršilo i posrednika čijim se uslugama koristilo prilikom povrede prava, nema uslova da sud odredi odvojeno raspravljanje o zahtevima protiv tuženih.
Iz obrazloženja (Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 6596/2022 od 28.09.2022. godine)
Prema članu 328. stav 1. Zakona o parničnom postupku, sud ima zakonsko ovlašćenje da više parnica između istih lica ili više parnica u kojima isto lice protivnih raznih tužilaca ili raznih tuženih rešenjem spoji radi zajedničkog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje i smanjili troškovi. Stav 2. ovog člana daje ovlašćenje sudu da odredi odvojeno raspravljanje o pojedinim zahtevima, ali je sud dužan da se vodi istim razlozima kao i kod spajanja parnica, odnosno da se na taj način ubrzava raspravljanje ili smanjuju troškovi. Smisao ovih odredaba je da se strankama, u što krećem vremenskom roku i sa što manje troškova omogući ostvarivanje prava u parničnom postupku. Navedeno proizlazi i iz člana 10. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji propisuje dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja i što manje troškova.
Tužba je u ovoj pravnoj stvari podneta zbog povrede žiga, u smislu člana 92. Zakona o žigovima, a tužbenim zahtevom se traži da se utvrdi da je prvotuženi stavljanjem u promet krivotvorene garderobe označene znakom Superdry povredio žig tužioca br. 72147, te da je drugotuženi kao posrednik učestvovao u povredi istog žiga na način što je pružao kurirske usluge prvotuženog prilikom stavljanja u promet krivotvorene garderobe. Iz navoda tužbe i ovako postavljenog tužbenog zahteva proizlazi da je prvotuženi označen kao lice koje je izvršilo povredu žiga, a da je drugotuženi označen kao lice čije su usluge korišćenje prilikom povrede prava, odnosno kao posrednik.
Zakon o žigovima u članu 92. stav 3. daje pravo da se tužba zbog povrede prava može podneti i protiv lica čije su usluge korišćenje prilikom povrede prava (posrednik), što upućuje na zaključak da tužilac ima pravo da jednom tužbom radi zaštite žiga obuhvati sva lica, bilo da su izvršila povredu ili su na drugi način u izvršenju povrede učestvovala. Zakon o žigovima ne definiše bliže o kojoj vrsti usluga se radi, te ko se može smatrati posrednikom. Ne postoje zakonom propisana ograničenja u pogledu vrste usluga ili lica koja se mogu smatrati posrednikom, pa je pravo lica koje tvrdi da mu je povređeno pravo, da tužbu podnese protiv svakog lica čije su usluge korišćenje prilikom povrede prava. Lice koje vrši povredu, pri tome koristeći usluge drugih lica, stupa u materijalnopravni odnos sa licima čije usluge koristi, pa je opravdana intencija zakonodavca da sva ova lica mogu biti tužena, sa ciljem što efikasnije zaštite prava propisanih Zakonom o žigovima. Tužba radi zaštite žiga, stoga se može podneti protiv svih lica koja su u povredi učestvovala, a ova lica po takvoj tužbi jesu suparničari u smislu čl. 205. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku.
Proizlazi da su prvotuženi i drugotuženi materijalni suparničari, obzirom da su prema činjeničnim tvrdnjama tužbe, prilikom povrede tužiočevog prava korišćene usluge drugotuženog. Da li postoji povreda prava učinjena od strane prvotuženog, prvostepeni sud će utvrditi nakon sprovedenog dokaznog postupka i utvrđivanja svih bitnih činjenica za odluku o tužbenom zahtevu protiv prvotuženog, a da li postoji eventualna odgovornog drugotuženog, pre svega zavisi od toga da li je prvotuženi učinio povredu na koju se tužbom ukazuje, pa tek onda ukoliko povreda postoji, da li u postupanju drugotuženog postoji osnov njegove odgovornosti za povredu prava. Stoga u ovoj situaciji nema uslova da sud odredi odvojeno raspravljanje po zahtevima u odnosu na prvotuženog i drugotuženog.
(Iz rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 6596/2022 od 28.09.2022. godine)
