Imovina proistekla iz krivičnog dela ne mora biti direktno povezana sa konkretnom radnjom krivičnog dela zbog kojeg je vlasnik osuđen, niti mora biti pribavljena u toku izvršenja tog dela. Dovoljno je da postoji očigledna nesrazmera između vrednosti imovine i zakonitih prihoda vlasnika.
Pravni osnov:
- Član 2. tačka 5. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela – zakon se primenjuje i na krivična dela protiv privrede (npr. član 238. stav 3. KZ).
- Član 3. tačke 2, 4, 5. Zakona – definiše imovinu proisteklu iz krivičnog dela, vlasnika imovine i okrivljene osobe.
Sudski zaključak:
- Pretpostavka o kriminalnom poreklu imovine proizilazi iz činjenice da je vlasnik osuđen za krivično delo iz člana 2. Zakona o oduzimanju imovine.
- Ako osuđeni ne dokaže da je imovinu stekao zakonitim prihodima, dovoljno je za trajno oduzimanje imovine da se utvrdi očigledna nesrazmera između vrednosti imovine i prihoda.
- Nije relevantno kada je imovina stečena niti da li je stečena direktno u vezi sa izvršenjem krivičnog dela za koje je osuđen.
Praktična primena:
Sud ne mora dokazivati kauzalnu vezu između konkretne radnje i imovine.
Očigledna nesrazmera između prihoda i imovine sama po sebi predstavlja osnov za primenu Zakona.
(Presuda Vrhovnog suda, Kzz 189/24 od 19. marta 2024)
