Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, potvrdio je da postupci za trajno i privremeno oduzimanje imovine nisu međusobno uslovljeni i da se ne mogu posmatrati kao jedinstven postupak sa fazama, jer privremeno oduzimanje prethodno nije nužno za vođenje postupka trajnog oduzimanja.
U praksi to znači da se za trajno oduzimanje imovine primenjuje zakon koji važi u vreme podnošenja zahteva ili pravnosnažne osude, bez obzira na to kada je eventualno imovina privremeno oduzeta.
U predmetu osuđenog A. A., žalba punomoćnika se odnosila na tvrdnju da bi trebalo primeniti blaži zakon važeći u vreme izvršenja krivičnog dela (prevare iz člana 208. KZ-a). Sud je odbacio ovu tvrdnju, ističući da je pravnosnažna osuda za prevaru postojala tek kada je bio na snazi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Sl. glasnik RS“, br. 32/13 i 94/16).
Činjenica da je imovina prethodno bila privremeno oduzeta 2011. godine nije uticala na primenu zakona, jer su privremeni i trajni postupci odvojeni po svojoj pravnoj prirodi, nadležnosti i uslovima. Sud je naglasio da se odredbe novijeg zakona primenjuju direktno na trajni postupak, čime je ispunjen preduslov za vođenje i okončanje postupka.
Ovakav pristup osigurava da se princip vremenskog važenja zakona i odredbe Krivičnog zakonika primenjuju dosledno, a učinilac krivičnog dela se ne favorizuje primenom blažeg zakona, kada zakon jasno propisuje drugi rok ili uslove.
(Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, Kž-Po1-Toi 3/18 od 30. januara 2019. godine)
