Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, … 138/2022 i 94/2024), član 11 posebno uređuje pitanje mesta prometa dobara.
Za privredu i potrošače ovo je jedno od ključnih pravila, jer određivanje mesta prometa direktno utiče na to gde nastaje poreska obaveza i kako se obračunava PDV.
Član 11 Zakona predviđa sledeća osnovna pravila:
- Ako se dobro šalje ili prevozi do kupca ili trećeg lica po njegovom nalogu – mestom prometa smatra se mesto odakle je otprema započela.
- Ako se dobro ugrađuje ili montira, onda se mestom prometa smatra mesto ugradnje, odnosno montaže.
- Kada nema transporta, promet se vezuje za mesto gde se dobro nalazi u trenutku isporuke.
- Kod isporuke električne energije, gasa, grejanja i hlađenja, mestom prometa se smatra sedište ili poslovna jedinica kupca, ako su dobra namenjena daljoj prodaji, odnosno mesto prijema kada se radi o krajnjoj potrošnji.
- Posebna pravila važe i za promet dobara na brodovima, avionima i vozovima – u tim slučajevima mestom prometa smatra se mesto polaska prevoznog sredstva.
Ovo zakonsko rešenje jasno pokazuje da poreska obaveza ne nastaje proizvoljno, već prema precizno definisanim kriterijumima.
Za privredne subjekte pravilno određivanje mesta prometa dobara od ključne je važnosti kako bi izbegli nepotrebne troškove i sankcije, dok potrošačima pruža sigurnost da se PDV obračunava na zakonom propisan način.
IZVOR:Zakon o porezu na dodatu vrednost
