11Zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, u skladu sa članom 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu. Ovo pravo se utvrđuje opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovorom o radu.
U skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, takva naknada se „ne oporezuje” ako je “dokumentovana” verodostojnom računovodstvenom ispravom (npr. mesečna karta, račun za gorivo i sl.), i to “do iznosa od 5.630 dinara mesečno” (iznos važi od 1. februara 2025. godine). U suprotnom, isplata se smatra zaradom i oporezuje se po stopi od 10%.
Mišljenja nadležnih ministarstava potvrđuju da i u uslovima “besplatnog javnog prevoza” (kao što je slučaj u Beogradu od 1. januara 2025), pravo na naknadu troškova “ne prestaje automatski”, jer se polazi od pretpostavke da trošak dolaska na posao uvek postoji, osim ako poslodavac ne obezbedi sopstveni prevoz.
Poslodavac, prema tome, može kroz opšti akt ili ugovor o radu da predvidi “alternativna merila” za obračun troškova (npr. kilometraža i potrošnja goriva) i tako omogući isplatu naknade i u slučaju besplatnog gradskog prevoza.
Naknada troškova prevoza, kada je isplaćena u skladu sa Zakonom o radu, ne smatra se zaradom u smislu Zakona o radu i “ne podleže obračunu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje”, bez obzira na poreski tretman.
(Mišljenje Ministarstva finansija, broj: 421720 2025 10520 004 000 011 004 od 17. marta 2025; Mišljenja Ministarstva za rad od 31. januara i 21. februara 2025.)
