Kada govori Ljubivoje Ršumović, vreme zastane – jer kroz njegove reči progovaraju mudrost, nežnost i detinje poverenje u svet. U ekskluzivnom razgovoru za „Pravni kutak„, čuveni pesnik otkriva kako današnje generacije prihvataju njegovu poeziju i kako se, uprkos vremenu tehnologije, još uvek može dopreti do srca mladih.
Pravni kutak:
Gospodine Ršumoviću, kako danas vidite mlade i kako su prihvatili vaše pesme one koje ste pisali pre 50, pa i 60 godina?
Ljubivoje Ršumović:
„Naravno da sam oduševljen. I danas, u 86. godini, kada vidim da neko recituje pesme koje sam napisao pre 70 godina, osećam to kao veliko priznanje. Ne samo meni, već svim mojim kolegama koji su imali sreću da dožive da njihova poezija i dalje živi.
To što radimo, nije samo posao — to je tiho obrazovanje novih generacija. Obrazovanje kroz čitanje, kroz lične primere, kroz delovanje i kroz primere iz svetske literature.
Sećam se reči Duška Radovića koji je rekao: „Vitrina je potrebna da bi se dobra pesma napisala.“ Vitrina, dakle, i mudrost. Ako pišeš mudro, pametno, duhovito — jer deca vole da se smeju — onda te možemo zvati saradnikom ulica.
Tako je i naša akademija u Ljubišu dobila ime „Akademija saradnika ulica“. Svake godine biramo grupu mladih sa kojima radimo, zajedno sa kolegama i članovima moje porodice.“
Pravni kutak:
Kako vaspitavati mlade?
Ljubivoje Ršumović:
„Postoji samo jedan pravi odgovor: ličnim primerom.“
Pravni kutak:
Da li postoji razlika, ili imate drugačiji osećaj s obzirom na to da su današnje generacije generacije tehnologije – interneta, mobilnih telefona? Da li one bez problema usvajaju vašu pozitivnu energiju i pristup knjizi, s obzirom na to da danas manje čitaju?
Ljubivoje Ršumović:
„Pa naravno da čitaju manje, ali zato rade druge stvari. Koriste elektroniku, kompjutere, telefone… Ali, po našem mišljenju, to im ne treba zabranjivati. Ne treba ići putem zabrana, već putem drugarskog dogovora.
Mladim ljudima treba pružiti drugarsku ruku, a zatim stvoriti atmosferu uzajamnog poštovanja i saradnje. Recimo, kada držimo časove književnosti, zamolimo ih da ostave mobilne telefone – baš kao što to rade i tokom sportskih aktivnosti.
Govorio bih ovde konkretno o školi „Sopot Hill“ u Sopotu, koja nosi moje ime. Tamo radimo sa decom kroz prijateljski odnos, uz veliku podršku kolega – što je nezamenjivo. Posebno kolega koji dele naš pristup, koji bismo mogli nazvati „školom Duška Radovića“.
Bavimo se prenošenjem znanja, emocija i vrednosti. Ono najtananije – uzbuđenja, emocije, savesti – sve to deca prepoznaju. Gledaju nas širom otvorenih očiju, slušaju otvorenog srca. A mi se trudimo da im pružimo jednu vrstu drugarskog života – iskrenog, jednostavnog, živog.“
Pravni kutak
U vremenu brzih poruka i površnih sadržaja, Ljubivoje Ršumović nas podseća da istinske vrednosti opstaju kada ih prenosimo ličnim primerom, uz osmeh i toplu reč.
Njegova poruka je jednostavna, a istovremeno duboka: decu ne treba prevaspitavati, već ih pažljivo voditi – kroz pesmu, razgovor i drugarstvo.
