Iako mnogi veruju da je ropstvo iščezlo s poslednjim vekovima, njegova savremena forma i dalje postoji — često pritajeno, pod krinkom legalnog zaposlenja. Član 390 Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji inkriminiše zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u takvom odnosu, postavlja važnu pravnu osnovu za borbu protiv najtežih oblika radne eksploatacije.
🔹 Ropstvo i rad: Gde se granica briše?
Savremeno ropstvo u kontekstu radnih odnosa često se ne prepoznaje lako. Radnik može biti formalno zaposlen, ali:
-
radi bez ugovora, bez ikakve zaštite,
-
prisiljen je da radi bez prestanka, pod pretnjama, dugovima ili pritiskom,
-
lišen je slobode kretanja, pasoš mu je oduzet,
-
zavisi od poslodavca za smeštaj, ishranu i osnovne potrebe,
-
ne prima zaradu ili ona služi isključivo za „otplatu troškova“.
U ovim slučajevima, postavlja se pitanje: da li je taj radni odnos zaista radni – ili je reč o ropskom odnosu u pravnom smislu?
🔹 Krivična odgovornost prema članu 390
Ovaj član jasno predviđa kaznu zatvora od 1 do 10 godina za onoga ko nekoga:
-
stavi u ropski ili sličan odnos,
-
drži ga u takvom odnosu,
-
kupi, proda ili posreduje u kupovini takvog lica,
-
podstiče druge da se odrekne sopstvene ili tuđe slobode (npr. dete, supružnik, staratelj).
U kontekstu rada, ovo se može odnositi na one koji posreduju u „zapošljavanju“ ljudi u inostranstvu bez dozvola i ugovora, koji ih zadržavaju u objektima pod nadzorom, uzimaju im dokumenta i uslovljavaju slobodu otplatom izmišljenih dugova.
Za prevoz lica u ropskom odnosu iz jedne zemlje u drugu (npr. radne migracije s elementima prinude), predviđena je kazna od 6 meseci do 5 godina zatvora.
Ukoliko je žrtva maloletno lice, zakon prepoznaje posebno teži oblik i predviđa drastičniju kaznu — od 5 do 15 godina zatvora.
Ko su najugroženiji?
-
radnici u građevinarstvu, posebno strani državljani bez dozvola,
-
sezonski radnici na plantažama, u poljoprivredi i turizmu,
-
domaći radnici u zatvorenim sistemima (npr. u zabačenim selima ili kod imućnih porodica),
-
deca i maloletnici prisiljena na rad, prosjačenje ili seksualnu eksploataciju pod izgovorom „pomoći porodici“.
Zakon postoji – primena je ključ
Iako član 390 pruža solidan pravni okvir za sankcionisanje modernih oblika ropstva u radu, praksa zahteva veću senzibilisanost tužilaštva, inspekcija i socijalnih službi.
IZVOR:KRIVIČNI ZAKONIK RS
