Kao neko ko se već skoro deceniju bavi posredovanjem, mogu s punim pravom reći da sam prošla kroz sve izazove i prepreke koje je ovaj alternativni način rešavanja sporova u Srbiji doživeo. Iako posredovanje nudi efikasnije, jeftinije i brže rešenje za sporove, ono u praksi još uvek nije dobilo zasluženi značaj.
Ko profitira od dugotrajnih sudskih procesa?
Advokati, kao glavni zastupnici stranaka u sporovima, imaju jasan finansijski interes da sudski procesi traju što duže. Što više ročišta i konsultacija, to više novca. U tom okruženju, posredovanje koje može rešiti sporove brzo i efikasno, često nije prva opcija.
Izvršitelji, sa svoje strane, dodatno naplaćuju svaki korak u postupku, bilo da je reč o prinudnoj naplati ili zapleni imovine. Umesto mirnog rešavanja sporova putem posredovanja, koje bi sprečilo dodatne troškove, građani su često primorani da prolaze kroz komplikovane sudske procedure.
U Gradu Nišu, male vrednosti sporova, poput odšteta za ujede pasa, rešavaju se putem posredovanja, dok se za milionske sporove angažuju advokati koji dobijaju značajne premije. Lokalna samouprava pokazuje spremnost na poravnanje samo kada su u pitanju sporovi manjih iznosa. Još jedan apsurd je nedostatak podrške države za posrednike, koji često nemaju finansijsku naknadu za svoj rad, čime se urušava njihov autoritet u postupku. Ovakav pristup, u kojem posredovanje postaje besplatno i samim tim zanemareno, narušava integritet i efikasnost pravosudnog sistema.
Nepoverenje građana u pravosudni sistem
Nepoverenje građana u pravosudni sistem je još jedan ključni faktor zašto posredovanje nije zaživelo. Dugi sudski postupci doveli su do toga da građani nemaju poverenja ni u sudski proces, a kamoli u alternativne metode. Mnogi posmatraju posredovanje kao još jednu „prevaru u nizu“, bez jasnih garancija da će doneti pravedno i efikasno rešenje.
Nasuprot tome, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine RS stalo je iza svojih Tela za vansudsko rešavanje sporova i finansira njihov rad, što omogućava uspešno sprovođenje potrošačkih sporova putem posredovanja. Ovaj model može biti ključ za unapređenje posredovanja i na drugim nivoima.
Kako posredovanje može postati realna opcija za sve građane Srbije?
Ključna rešenja leže u podizanju svesti među građanima o njegovim prednostima, ali i u reformama unutar samih pravnih profesija. Sudije, advokati i izvršitelji moraju prepoznati da je interes građana iznad njihovih finansijskih koristi.
Država mora stvoriti jasne podsticaje za one koji se odluče za posredovanje, dok edukacija pravnika mora biti usmerena na stvaranje nove generacije stručnjaka koji će posredovanje gledati kao ravnopravan alat u rešavanju sporova. Posredovanje može postati efikasna i realna opcija, ali je za to potrebna volja da se promeni trenutni sistem.
