U poslednjim godinama, pitanje autentičnosti meda postalo je sve važnije, jer na tržištu sve više postoji lažiranih ili adulteriranih proizvoda: (“adulterated” dolazi iz latinske riječi “adulterare”, što znači “učiniti nečistim ili pomešati”). Razne tehnike, kao što je dodavanje šećera ili korišćenje sintetičkih zaslađivača, koriste se za lažno predstavljanje meda kao čistog, što može biti štetno za potrošače.
Kako prepoznati pravi med?
- Poreklo meda: Jedan od najsigurnijih načina da se osigura da je med pravi je da se potraži informacija o njegovom poreklu na etiketi. Nova pravila nalažu da etiketa meda mora uključivati informacije o zemlji porekla meda i njegovom procentualnom udelu u proizvodu, kako bi se smanjila mogućnost prevara.
- Testovi autentičnosti: Naučni testovi, poput onih koji koriste mikroskopske analize ili testove na prisutnost određene vrste pollena, mogu pomoći u razlikovanju pravog meda od lažiranog.
- Visoka cena: Iako nije uvek garant da je med autentičan, prava kvaliteta meda često nosi višu cenu zbog visokih troškova proizvodnje i eksploatacije pčela.
- Konzistentnost i tekstura: Pravi med je gust, ali tečan, dok lažirani med često ima neuobičajenu teksturu ili je previše tečan.
Regulisanje tržišta meda
Zakonodavne promene i međunarodne inicijative postepeno uvode strože standarde za označavanje i proizvodnju meda. Očekuje se da će dodatne mere, poput obaveznih analiza, pomoći u smanjenju malverzacija i omogućiti potrošačima da lakše prepoznaju pravi proizvod.
Borba protiv prevare u vezi sa medom postaje prioritet na globalnom nivou, jer je tržište preplavljeno lažiranim proizvodima. Potrošači treba da budu oprezni, a zakonodavci da nastave sa jačanjem regulacija kako bi sačuvali kvalitet meda.
IZVOR: originalni članak: Protiv prevare sa medom: Kako prepoznati autentičan od adulteriranog meda.
Pravilnik o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela detaljno reguliše uslove kvaliteta meda i srodnih proizvoda, uključujući med sa dodacima, polen, propolis, matični mleč, i preparate na bazi meda. U njemu se obrađuju sledeće ključne oblasti:
- Klasifikacija meda:
- Med se deli na cvetni, medljikovac, i pekarski med. Cvetni med se dalje klasifikuje kao monoflorni (od jedne vrste biljke) ili poliflorni (od više vrsta biljaka).
- Med se može kategorizovati po načinu proizvodnje (med u saću, ceđeni, vrcani, filtrirani, i drugi oblici).
- Kvalitativni parametri:
- Definisana su fizička, hemijska i senzorska svojstva meda, kao i metodologija ispitivanja kvaliteta, pakovanje i označavanje proizvoda.
- Proizvodi pčela:
- Polen se klasifikuje u hvatani i vađeni, a kvalitet se određuje prema suvoj materiji.
- Propolis mora da ispunjava uslove u pogledu mehaničkih nečistoća, materija ekstrahovanih alkoholom i udelu voska.
- Matični mleč mora da zadovoljava parametre u pogledu suve materije, proteina i sadržaja vode.
- Preparati na bazi meda:
- Uključuju mešavine meda sa drugim proizvodima pčela i druge preparate kao što su kapi, tablete ili masti, koji moraju zadovoljiti zakonske propise o bezbednosti hrane.
- Med sa dodacima:
- Med sa dodacima mora sadržavati najmanje 60% meda, a dodaci moraju biti sigurni za upotrebu u skladu sa zakonodavstvom.
- Bezbednost i kontrola kvaliteta:
- Med mora biti bez štetnih materija, organske ili neorganske primese, sa svojstvenim ukusom i mirisom, i ne sme biti izložen hemijskom tretmanu koji menja njegovu prirodu.
Ovaj pravilnik ima za cilj da obezbedi visok kvalitet pčelarskih proizvoda i njihovu sigurnost na tržištu, kroz jasno definisane tehničke i zakonske zahteve.
Da li proizvođači meda u Srbiji zaista primenjuju Pravilnik o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda u praksi?
IZVOR:Pravilnik o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela
