Osman protiv Ujedinjene Kraljevine Zahtev br. 23452/94
Nema povrede čl. 2. Konvencije – pravo na život
Članak 2. Konvencije u određenim dobro utvrđenim okolnostima podrazumeva pozitivnu obavezu države da preduzme preventivne operativne mere radi zaštite pojedinca čiji je život ugrožen kriminalnim radnjama drugog pojedinca.
Evropski sud za ljudska prava (dalje: Evropski sud), zasedajući u velikom veću, 28. oktobra 1998. razvio je tzv. „Osman test“ koji se primenjuje kada je potrebno utvrditi da li su nacionalne vlasti preduzele operativne preventivne mere radi zaštite pojedinaca u skladu sa člankom 2. i 3. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (dalje: Konvencija).
Ovom presudom, Evropski sud je takođe utvrdio da je Ujedinjena Kraljevina (dalje: UK) podnosiocima zahteva povredila pravo na pošteno suđenje, onemogućivši im pristup sudu u skladu s člankom 6. stavom 1. Konvencije.
Pozitivna obaveza zaštite života
Prema stavu Evropskog suda, članak 2. Konvencije, u određenim okolnostima, može nacionalnim vlastima nametnuti pozitivnu obavezu preduzimanja preventivnih operativnih mera za zaštitu pojedinaca čiji je život ugrožen kriminalnim radnjama drugog pojedinca.
Ipak, imajući na umu poteškoće obavljanja policijskog posla u savremenim društvima, nepredvidivost ljudskog ponašanja i operativne odluke koje se moraju doneti u smislu prioriteta i resursa, ta obaveza mora se tumačiti na način da se nacionalnim vlastima ne nameće nemoguć i prekomeran teret.
Takva obaveza postoji jedino ako podnosioci uspeju dokazati da nacionalne vlasti nisu učinile sve što se od njih razumno moglo očekivati kako bi se izbegao stvaran i neposredan rizik po život identifikovanog pojedinca ili grupe, za koji rizik su vlasti znale ili morale znati.
„Osman testa“
Europski sud razvio je Osman test kako bi procijenio je li država ispunila svoje obveze prema članku 2. Test uključuje sljedeće elemente:
- Stvaran i neposredan rizik: Postojanje rizika za život mora biti jasno identificirano i hitne prirode.
- Saznanje vlasti: Nacionalne vlasti morale su znati ili su trebale znati za postojanje takvog rizika.
- Razumne mere: Država je obvezna poduzeti sve razumno dostupne mere koje bi mogle ukloniti ili umanjiti rizik.
Primena Osman testa znači da u situacijama koje iziskuju zaštitu pojedinaca u skladu sa čl. 2. i 3. Konvencije nadležna tela treba da preduzmu preventivne operativne mere ako postoji stvaran i neposredan rizik za život pojedinca ili pojedinaca, a vlasti znaju ili moraju znati za kriminalne radnje treće strane.
Od nadležnih tela očekuje se preduzimanje mera za koje se, razumnom prosudbom, može očekivati da će se njima izbeći stvaran i neposredan rizik za život pojedinca.
Međutim, primenjujući ova načela na činjenice i sled događaja u predmetu podnosilaca, Evropski sud nije mogao utvrditi da su se vlasti UK, u bilo kom trenutku, našle u poziciji da su znale ili morale znati da su životi porodice Osman stvarno i neposredno ugroženi od počinitelja g. Pageta-Lewisa.
Pravo na pristup sudu
Nakon što je utvrdio da u skladu sa common law tradicijom nije sporno da tužioci imaju pravo u parničnom postupku pred sudom u UK tražiti naknadu štete nastalu zbog tuđeg propusta primene dužne pažnje, te da je članak 6. stav 1. Konvencije primenljiv u ovom predmetu, Evropski sud je ispitao je li ograničenje o isključenju građanskopravne odgovornosti policije utvrđeno presedanom Hill bilo razmjerno.
Prema argumentaciji tužene države, nemogućnost podizanja tužbe protiv policije nije bila apsolutna već je predmetno ograničenje uspostavljeno s ciljem zaštite celog društva, jer bi učestale građanskopravne tužbe protiv policije nužno uticale na njenu efikasnost.
Ipak, iako je Evropski sud bio spreman prihvatiti da je navedeno ograničenje težilo legitimnom cilju sprečavanja nereda i zločina, način na koji je Žalbeni sud UK primenio presedansku normu nije mu bio prihvatljiv. Tužba podnosilaca bila je odbačena u prethodnom postupku bez razmatranja merituma njihovog zahteva, tretirajući policiju kao da uživa apsolutni imunitet protiv građanskopravnih tužbi zbog propusta primene dužne pažnje.
Naknade
Za utvrđenu povredu Evropski sud je svakom podnosiocu dodelio 10.000 GBP po osnovi naknade za pretrpljenu nematerijalnu štetu te ukupno 30.000 GBP za troškove postupka.
Ovu analizu izradio je Ured zastupnika Republike Hrvatske pred Evropskim sudom za ljudska prava. Analiza ne predstavlja službeni dokument Evropskog suda za ljudska prava te nije obavezujuća za taj Sud.
Izvor: Osman protiv Ujedinjene Kraljevine zahtjev br. 23452/94
tps://uredzastupnika.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Analize%20presuda%20i%20odluka/Osman%20-%20analiza%20presude.pdf
Ured zastupnika Republike Hrvatske pred Evropskim sudom za ljudska prava
