Plastična ambalaža se pretvorila u globalni ekološki problem, stvarajući štetu koja pogađa prirodu i zdravlje ljudi. Svake godine između 5 i 13 miliona tona plastike završi u morima i okeanima, uzrokujući smrt mnogih morskih životinja i ptica. Kako se ekološka svest potrošača povećava, pravna lica koja proizvode i pakuju robu u plastičnoj ambalaži suočavaju se sa sve većim pritiskom da nađu održiva rešenja.
Staklena ambalaža – poslovna prilika i održiv izbor
Staklo je jedan od najstarijih i najodrživijih materijala za pakovanje. Bez mirisa i ukusa, staklo ne menja svojstva proizvoda koje čuva i potpuno je inertno, što znači da ne ispušta hemikalije ni u dodiru sa kiselim ili baznim supstancama. Ova karakteristika čini staklo idealnim izborom za očuvanje kvaliteta proizvoda. Osim toga, staklo se može reciklirati sa 100% efikasnošću, bez gubitka kvaliteta, čime se štedi značajna količina energije i smanjuje emisija štetnih gasova.
Preporuka za proizvođače i kompanije – Prelazak na staklenu ambalažu može doneti značajne poslovne prednosti:
1. Povećanje reputacije brenda: Potrošači sve više preferiraju proizvode pakovane u ekološki prihvatljive materijale. Pakovanje u staklo može pomoći u pozicioniranju brenda kao lidera u održivosti.
2. Bolje očuvanje kvaliteta proizvoda: Staklo omogućava duže čuvanje proizvoda bez promena u ukusu, mirisu ili kvalitetu, što može poboljšati zadovoljstvo kupaca.
3. Smanjenje ekološkog otpada: Prelaskom na staklenu ambalažu, kompanije mogu smanjiti svoj doprinos plastičnom otpadu i pomoći u smanjenju globalnog zagađenja.
4. Usaglašenost sa regulativama: Ekološki standardi i regulative postaju sve stroži. Rano usvajanje stakla kao ambalaže može pomoći kompanijama da budu spremne za buduće zakonske promene.
Relevantni zakoni
Iako u Srbiji ne postoji specifičan zakon koji obavezuje upotrebu staklene ambalaže za određene proizvode, postoje regulative koje se tiču opšte zaštite potrošača, kvaliteta hrane i zaštite životne sredine:
– Zakon o bezbednosti hrane: Ovaj zakon definiše opšte uslove za bezbednost hrane, uključujući zahteve za pakovanje, koje mora štititi hranu od zagađenja.
– Zakon o zaštiti potrošača: Ovaj zakon se fokusira na prava potrošača i obavezuje proizvođače da jasno označavaju proizvode, uključujući informacije o sastavu i ambalaži.
– Zakon o upravljanju otpadom: Ovaj zakon reguliše upravljanje otpadom i podstiče reciklažu, promovišući korišćenje materijala koji su lakši za reciklažu.
– Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane: Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi za deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.
Evropska regulativa
Kada se razmatraju proizvodi koji se izvoze ili uvoze iz EU, važno je napomenuti da postoje evropske regulative koje se odnose na ambalažu, recimo: Direktiva Europskog parlamenta i Vijeća 94/62/EZ od 20/12/1994. o ambalaži i ambalažnom otpadu: Postavlja zahteve za smanjenje ambalažnog otpada i promoviše reciklažu ambalažnih materijala, podstičući korišćenje održivih rešenja.
U EU postoje stroži zahtevi za označavanje hrane, koji se odnose na transparentnost informacija o pakovanju i sastavu proizvoda.
Prelazak na staklenu ambalažu ne samo da pruža ekološke benefite, već predstavlja i poslovnu prednost za kompanije koje žele da se diferenciraju i postanu lideri u održivom poslovanju.
