U savremenom poslovnom okruženju, preduzetnički ekosistem predstavlja ključni pokretač ekonomskog razvoja, inovacija i stvaranja radnih mesta. Razumevanje i unapređenje ovog ekosistema nisu samo prioritet za političke i ekonomske aktere, već i pravni okvir koji podstiče preduzetništvo ima značajnu ulogu u stvaranju povoljne poslovne klime. Prof. dr Marija Radosavljević, redovni profesor sa Ekonomskog fakulteta u Nišu, za Pravni kutak o značaju razvoja preduzetničkog ekosistema:
Preduzetništvo se u Srbiji stavlja u istu ravan sa zakonskim poimanjem preduzetnika, kao nosioca privredne delatnosti. Prema odgovarajućim pravnim aktima u Republici Srbiji, preduzetnik predstavlja poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda. Ovakvo viđenje preduzetništva može biti korisno u smislu samozapošljavanja, ali ne i značajnog doprinosa privrednom razvoju. Suštinski posmatrano, preduzetnik nije onaj ko će otvoriti radnju koja će samo „prepisati“ poslovnu praksu jednog ili mnogih postojećih nosilaca privredne delatnosti, već neko ko je spreman da se suoči sa izazovima i rizikom kako bi svoju ideju otelotvorio u novi proizvod ili proces, promeni poziciju ili paradigmu.
Prema tome, uspešna primena saznanja iz oblasti preduzetništva pretpostavlja promenu načina poimanja i promišljanja. Imajući u vidu istoriju, tradiciju i kulturu privređivanja u Srbiji, ne može se očekivati da zaokret ka preduzetničkoj ekonomiji brzo dovede do zavidnih rezultata, posebno bez značajne institucionalne podrške i aktivne uloge svih aktera preduzetničkog ekosistema, a pre svega akademske zajednice.
U okviru projekta UNAPREĐENjE VEŠTINA ISTRAŽIVAČA ZA ODRŽIVO PREDUZETNIŠTVO ZASNOVANO NA UPRAVLjANjU PROCESOM INOVACIJA, finansiranom od strane Evropske komisije u okviru Horizont programa, pod akronimom USEIPM, 8 istraživača sa Ekonomskog fakulteta u Nišu bilo je u prilici da se upozna sa preduzetničkim ekosistemom razvijenih zemalja, preciznije Velike Britanije, Belgije, Italije i Francuske. Istovremeno, bavili smo se istraživanjem preduzetničkog ekosistema u regionu Zapadnog Balkana. U istraživanju je učestvovalo 160 eksperata i preduzetnika iz regiona koji su intervuisani direktno ili u okviru fokus grupa. Budući da je generalni cilj projekta da se intenzivira saradnja između akademskih institucija i neakademske zajednice, u fokusu istraživanja bile su slabosti preduzetničkog ekosistema čijem eliminisanju može doprineti akademska zajednica, kako bi se preduzetničke aktivnosti usmerile ka održivom preduzetništvu.
Opšteprihvaćeno stanovište je da preduzetnici moraju razmišljati izvan okvira svoje svakodnevice. Međutim, ideje za pokretanje preduzetničkog poduhvata mogu se naći na svakom koraku, upravo posmatrajući stvarnost sa kojom se ljudi svakodnevno suočavaju, s tim što se mora promeniti ugao posmatranja. Reč je promeni paradigme, a ne samo uvođenju novih proizvoda ili procesa.
Za pokretanje i uspešno vođenje biznisa, stručnjaci su smatrali da je posebno važne takozvane soft veštine, kao što su: liderstvo, komunikacija, emocionalna inteligencija, veštine rešavanja problema, timski rad. Istraživanje je pokazalo da preduzetnici posebnu priliku imaju kada je reč o ekološkim aspektima, te su eksperti istakli upravljanje energijom, energetsku efikasnost, kontrolu zagađenja, upravljanje otpadom i zaštitu biodiverziteta, kao potencijalne preduzetničke izazove.
Budući da je cirkularna ekonomija prepoznata kao veoma važan segment održivosti, stručnjaci su kao preduzetničke/inovacione potencijale naveli: bolje upravljanje svim vrstama otpada, digitalizaciju procesa u svim sektorima, inovativna rešenja za upravljanje vodnim resursima, promociju proizvodnje sa manje otpada, saradnju između državnih institucija, preduzeća, profesionalaca i građana.
Veoma važan aspekt koji još uvek ne tangira mala i srednja preduzeća, ali je izvesno da hoće u budućnosti, jeste izveštavanje o održivosti, koje sa sobom nosi nove izazove, kao što su nedostatak znanja o izveštavanju, nedostatak programa podrške, nedostatak zakonskih i drugih propisa.
Jedan od problema preduzetništva odnosi se na transfer tehnologije. Eksperti su kao pozitivne prakse naveli grantove za istraživanje i inovacije, saradnju između univerziteta i kompanija, ulaganja u istraživačku infrastrukturu i tehnološke parkove, poreske olakšice za istraživačke i razvojne aktivnosti, javno-privatna partnerstva za podsticanje inovacija . Oni su se složili da bi aktivna uloga države u pravcu podrške saradnji u istraživanju i inovacijama i prelivanju znanja između akademskog i neakademskog sektora mogla biti od koristi u smislu sprovođenja istraživačkih i razvojnih aktivnosti.
Ekonomski fakultet u Nišu uzeće aktivniju ulogu u preduzetničkom ekosistemu uspostavljanjem Centra za preduzetništvo i inovacije (2026. godine), koji će u ponudi imati najmanje 10 trening programa sa temama koje tangiraju ključne izazove preduzetništa u Srbiji. To će biti način da se da doprinos širenju znanja iz oblasti preduzetništva, ali i da se motivišu i podrže, pre svega, studenti da ne odustanu od svojih snova i ideja.
Prof. dr Marija Radosavljević, redovni profesor sa Ekonomskog fakulteta u Nišu
