Dr Tamara Džamonja Ignjatović, redovna profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stručnjak je za kliničku psihologiju i mentalno zdravlje. Sa bogatim profesionalnim iskustvom koje uključuje rad na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, gde je završila specijalizaciju iz medicinske psihologije, i preko 20 godina predavanja na Fakultetu političkih nauka, prof. Džamonja Ignjatović se smatra autoritetom u svojoj oblasti.
U ekskluzivnom razgovoru za „Pravni kutak,“ odgovorila je na pitanja koja se tiču efikasnih strategija za smanjenje stresa i prevenciju sagorevanja na radu, kao i prednosti programa psihološke podrške za zaposlene unutar kompanija.
Koje strategije su se pokazale kao najefikasnije u smanjenju stresa i prevenciji sagorevanja na radu?
“Možemo govoriti o dve osnovne grupe strategija koje vode smanjenju stresa. Jedne su konstruktivne, adaptivne i vode rešenju, dok druge, nekonstruktivne, maladaptivne, privremeno redukuju stres, ali dugoročno imaju štetne efekte na mentalno zdravlje. Ove prve, proaktivne strategije mogu biti aktivno suočavanje sa problemom, planiranje akcije, prihvatanje odgovornosti za sopstveno ponašanje, kao i neke psihološke, unutrašnje strategije poput spremnosti da se situacija sagleda iz drugog ugla, uključujući i humor. Takođe, važna je i socijalna podrška koju dobijamo, bilo da je ona na nivou emocionalne podrške ili neka vrsta praktične pomoći u rešavanju problema. Poricanje problema, pasivizacija, pušenje, konzumiranje alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, uprkos trenutnom olakšanju, samo doprinose stvaranju novih, dodatnih problema.
S druge strane, kada je sagorevanje na poslu problem, fokus nije samo na pojedincu, već i na promeni uslova i načina rada, radne atmosfere i sl., što u mnogome zavisi i od rukovodilaca.”
Koje su prednosti uvođenja programa psihološke podrške za zaposlene unutar kompanije?
“To je odavno prepoznato kao veoma korisno, zbog čega mnogi psiholozi i rade unutar radnih organizacija. Njihova uloga nije samo u domenu HR-a, npr., selekciji kadrova, već i u pomoći da se kreira pozitivna radna atmosfera, timski rad, a kada zatreba, i da pruže savetodavnu podršku pojedincu i preveniraju narušavanje mentalnog zdravlja zaposlenih. Angažovanjem psihologa, rukovodstvo pokazuje da mu je stalo do svojih zaposlenih, pa i time šalje pozitivnu poruku, koja olakšava da se zaposleni nose i sa većim izazovima i pritiscima koji su često deo savremenog načina rada.”
U savremenom radnom okruženju, gde su visoka očekivanja i intenzivan tempo rada postali standard, briga o mentalnom zdravlju zaposlenih postaje ključna za dugoročni uspeh. Kada poslodavci pokažu da im je stalo do dobrobiti svojih zaposlenih, ne samo da unapređuju produktivnost i lojalnost, već šalju i važnu poruku o kulturi podrške unutar kompanije.
Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
