Vrhovni sud Srbije zauzeo je jasan stav: zaposleni koji se po isteku odobrenog neplaćenog odsustva ne vrati na posao, a nema novo odobrenje poslodavca, rizikuje da njegovo odsustvo bude okarakterisano kao neopravdano i da zbog toga dobije otkaz.
U presudi Rev2 1801/22 od 30. avgusta 2022. godine sud je naglasio da samo podnošenje zahteva za produženje neplaćenog odsustva ne daje zaposlenom pravo da ostane odsutan sa rada.
Kako je sud naveo:
„Podnošenje zahteva nije dovoljno da bi zaposleni ostvario pravo na neplaćeno odsustvo smatrajući da će odsustvo biti odobreno, već to pravo mora biti zasnovano na odluci poslodavca.“
Drugim rečima, zaposleni ne može sam proceniti da će njegov zahtev biti usvojen i zbog toga nastaviti odsustvo sa rada. Neplaćeno odsustvo postoji samo ako je odobreno odgovarajućim rešenjem poslodavca.
Sud je posebno ukazao da je:
„Preduslov za ostvarivanje ovog prava postojanje zahteva zaposlenog u pisanoj formi, o kome poslodavac odlučuje i koje mora biti odobreno odlukom (rešenjem) poslodavca.“
Važno je razumeti da odobravanje neplaćenog odsustva nije zakonska obaveza poslodavca, već njegovo diskreciono pravo. Poslodavac prilikom odlučivanja uzima u obzir potrebe zaposlenog, ali i potrebe procesa rada.
Po isteku perioda na koji je odsustvo odobreno, zaposleni je dužan da se vrati na posao tačno onog dana koji je određen rešenjem o neplaćenom odsustvu.
Vrhovni sud je izričito zaključio:
„Tužilja je bila dužna da se vrati na rad sve dok se ne donese odluka kojom se dozvoljava produženje neplaćenog odsustva, te da se u suprotnom njeno odsustvo smatra samovoljnim odsustvovanjem sa rada.“
Ova odluka predstavlja važno upozorenje zaposlenima. Ukoliko je zahtev za produženje neplaćenog odsustva podnet, a odluka još nije doneta, zaposleni je dužan da se vrati na posao po isteku prethodno odobrenog odsustva. U suprotnom, izostanak može biti ocenjen kao neopravdano odsustvo sa rada sa svim posledicama koje radnopravni propisi predviđaju.
Pouka presude: Zahtev nije odobrenje. Dok ne postoji novo rešenje poslodavca, zaposleni ima obavezu da bude na radu.
Izvor: Presuda Vrhovnog suda Republike Srbije, Rev2 1801/22 od 30. 8. 2022. godine.
