Prema Zakonu o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS“, br. 35/2026), uveden je precizno uređen mehanizam vansudskog rešavanja potrošačkih sporova u članu 171. Ovim članom uvodi se i detaljno uređuje institut vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao alternativni mehanizam za rešavanje sporova između potrošača i trgovaca.
Vansudsko rešavanje kao alternativni mehanizam
Zakon propisuje da se potrošački spor može rešavati i vansudskim putem, pred posebno formiranim telima za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Ovaj postupak treba da bude transparentan, efikasan, brz i pravičan, uz jasna proceduralna pravila i institucionalni okvir.
Telo koje sprovodi postupak mora biti upisano na zvaničnu listu, a ministar nadležan za poslove trgovine bliže uređuje uslove za upis, način rada, obaveze tela, izveštavanje, kao i visinu i način isplate naknade za njihov rad. Takođe, propisani su i standardizovani obrasci za pokretanje postupka.
Ograničenja primene
Zakon jasno definiše oblasti u kojima se ovaj mehanizam ne primenjuje. Vansudsko rešavanje potrošačkih sporova ne obuhvata:
- medicinske usluge koje se pružaju u svrhu lečenja, uključujući izdavanje recepata;
- usluge od opšteg interesa koje nisu ekonomske prirode;
- ugovore sa javnim pružaocima usluga u visokom obrazovanju;
- sporove koji su već regulisani posebnim zakonima, poput elektronskih komunikacija, poštanskih i finansijskih usluga (osim finansijskih pogodbi);
- interne procedure trgovaca;
- direktne pregovore između potrošača i trgovca;
- pokušaje mirenja u okviru parničnog postupka;
- kao i postupke koje trgovac pokreće protiv potrošača.
Uvođenjem ovog sistema zakonodavac nastoji da rastereti sudove i omogući potrošačima brži i jednostavniji pristup pravdi. Istovremeno, insistira se na standardizaciji postupka i jačanju poverenja u alternativne mehanizme rešavanja sporova, uz jasno definisane izuzetke koji ostaju u sudskoj nadležnosti ili drugim specijalizovanim procedurama.
Izvor: Zakonu o zaštiti potrošača
