Vrhovni kasacioni sud zauzeo je važan stav u vezi sa pravom na jubilarnu nagradu i načinom računanja radnog staža.
Sud je utvrdio da zaposlenom koji nije neprekidno radio i nije faktički obavljao rad, ne pripada pravo na jubilarnu nagradu, čak i ako formalno postoji određeni vremenski period u radnom odnosu.
U konkretnom slučaju, tužilac nije bio u neprekidnom efektivnom radu počev od 15. 5. 2008. godine, jer je bio neraspoređen i nije obavljao faktički rad, pa nije ostvario potreban radni staž od 10 godina za jubilarnu nagradu.
Ključni stav suda:
„Tužiocu koji nije neprekidno radio, jer je ostao neraspoređen i nije obavljao faktički rad, ne pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade.“
Sud je posebno istakao da se pravo na jubilarnu nagradu ceni prema uslovima iz posebnog kolektivnog ugovora, u ovom slučaju za državne organe, i da se mora ispuniti uslov neprekidnog rada u propisanom trajanju.
Pravni osnov odluke:
Član 404. Zakona o parničnom postupku, koji uređuje izuzetnu dozvoljenost revizije, kao i tumačenje pravila o pravima iz radnog odnosa.
Sudska praksa jasno pokazuje da se za jubilarnu nagradu ne računa samo formalni radni odnos, već i stvarno ostvareni, neprekidni rad u propisanom trajanju, kada je to predviđeno kolektivnim ugovorom.
Izvor:
Rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 4023/22 od 12. 1. 2023.
