Vrhovni sud ocenio je da nije u interesu maloletnog deteta da izdržavanje bude određeno u procentualnom iznosu ukoliko roditelj više nema zaradu na koju je prethodna odluka bila vezana.
U konkretnom slučaju, otac je ranije bio obavezan da alimentaciju plaća kao procenat zarade koju je ostvarivao kod tadašnjeg poslodavca. Međutim, nakon prestanka radnog odnosa sud je zaključio da je takva odluka postala praktično neizvršiva.
Sud je naveo da su se „bitno promenile okolnosti” jer otac više nije zaposlen u firmi u kojoj je ostvarivao prethodnu zaradu, pa zato „nije u interesu maloletnog deteta da izdržavanje bude određeno u procentualnom iznosu”.
Istovremeno, sud je ukazao da su potrebe deteta povećane zbog školovanja, kupovine udžbenika, školskog pribora i vannastavnih aktivnosti, ali da se prilikom određivanja alimentacije moraju ceniti i realne mogućnosti roditelja koji je dužnik izdržavanja.
Vrhovni sud je potvrdio odluku da otac plaća 17.000 dinara mesečno na ime izdržavanja, uz napomenu da dete može tražiti povećanje alimentacije ukoliko roditelj kasnije počne da ostvaruje veću zaradu.
Izvor: Presuda Vrhovni sud, Rev. 27547/23 od 10. oktobra 2024.
