Dok se u Nemačkoj vodi rasprava o budućnosti penzionog sistema i tome kako obezbediti dostojanstven život u starosti, podaci iz drugih evropskih zemalja pokazuju velike razlike u visini i strukturi penzija.
U Nemačkoj se trenutno razmatraju reforme zbog starenja stanovništva i pritiska na budžet. Istovremeno, sve je više upozorenja da prosečne zakonske penzije – oko 1.400 evra za muškarce i oko 940 evra za žene – nisu dovoljne za siguran život u starosti.
Za poređenje, često se kao primer navodi Austrija, gde je prosečna penzija za muškarce oko 2.400 evra, a za žene oko 1.700 evra. U Austriji svi učesnici – uključujući državne službenike i samostalne delatnike – ulaze u isti penzioni sistem, uz više doprinose i veće učešće države u finansiranju.
Još stabilnijim modelima smatraju se Nizozemska i Švajcarska. Nizozemska kombinuje državnu penziju sa obaveznim profesionalnim i dodatnim privatnim štednim sistemom, dok Švajcarska primenjuje takozvani „tri stuba“ model. Tamo prosečne penzije mogu dostići oko 4.800 evra mesečno, ali uz značajno više troškove života i obavezno zdravstveno osiguranje.
Švedska se izdvaja fleksibilnim sistemom u kojem građani sami biraju vreme odlaska u penziju, uz deo doprinosa koji se ulaže u investicione fondove, što utiče na visinu budućih primanja.
U Francuskoj i Velikoj Britaniji penzione reforme izazivaju političke i društvene tenzije. Francuska je pokušala da podigne starosnu granicu na 64 godine, dok je Velika Britanija već pomerila granicu na 68 godina za mlađe generacije, uz ocenu da državna penzija sama po sebi nije dovoljna za život.
Ovi podaci pokazuju da evropski penzioni sistemi sve više idu ka kombinaciji državne i privatne štednje, ali i da razlike među državama ostaju velike – kako u visini penzija, tako i u sigurnosti koju one obezbeđuju.
Izvor: Fenix-magazin/IK
