U praksi se često postavlja pitanje da li postoji zabrana ponovnog vođenja postupka kada su u vezi istog događaja već donete odluke u različitim postupcima (prekršajnom i krivičnom). Ključno je utvrditi da li se radi o istoj stvari (idem) u smislu identiteta dela.
Vrhovni sud polazi od stava da se ne može automatski zaključiti da postoji presuđena stvar samo zato što se oba postupka odnose na isti događaj, vreme i lice. Odlučujuće je nešto drugo – da li se činjenični opisi dela u oba postupka preklapaju u svim bitnim elementima.
U konkretnom slučaju, okrivljeni je najpre pravnosnažno oglašen odgovornim u prekršajnom postupku zbog niza saobraćajnih prekršaja – neprilagođene brzine, vožnje bez vozačke dozvole i vožnje pod dejstvom alkohola, pri čemu je došlo i do saobraćajne nezgode.
Kasnije, u krivičnom postupku, isti okrivljeni je oglašen krivim za krivično delo krađe, jer je u istom danu i prostornom okviru oduzeo motorno vozilo u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
Sud je istakao da se, iako postoji isti životni događaj, radi o suštinski različitim radnjama i zaštićenim dobrima – saobraćajna bezbednost u prekršajnom postupku naspram imovinskog dobra u krivičnom postupku.
Kako se navodi u obrazloženju:
„Ne postoji identitet kaznenih dela (idem), jer činjenični opis prekršaja ne sadrži radnje i okolnosti koje čine biće krivičnog dela krađe.“
Sud je posebno naglasio da se test ne bis in idem ne završava na pitanju da li je događaj isti, već da li su radnje izvršenja i zakonska obeležja dela u oba postupka istovetni ili suštinski preklopljeni.
Zbog toga je zaključeno da u ovom slučaju nije povređeno načelo ne bis in idem, pa nije bilo osnova za odbacivanje krivične optužbe kao već presuđene stvari.
IZVOR: (Presuda Vrhovnog suda, Kzz 12/25 od 22. 1. 2025)
