Vrhovni sud Srbije razjasnio je granice izmena optužnog akta u ponovljenom postupku, posebno u odnosu na zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius).
Sud je zauzeo stav da izmene pravne kvalifikacije u optužnici, bez promene činjeničnog opisa dela i bez pogoršanja položaja okrivljenog, ne predstavljaju povredu zakona.
U konkretnom slučaju, nakon što je prvobitna presuda ukinuta po žalbi odbrane, javni tužilac je u ponovljenom postupku izmenio optužni akt tako što je naveo drugačiju odredbu Zakona o bezbednosti saobraćaja koju okrivljeni nije poštovao. Međutim, činjenični opis vožnje ostao je isti, bez dodavanja novih okolnosti.
Sud je u obrazloženju naveo:
„Nisu dodate činjenice koje bi izmenile suštinu krivičnog dela u smislu njegovih bitnih zakonskih obeležja.“
Vrhovni sud je posebno istakao da zabrana reformatio in peius iz člana 453. ZKP nije povređena jer:
- okrivljeni nije osuđen za teže krivično delo
- nije izrečena teža krivična sankcija
- pravna kvalifikacija i sankcija ostale su iste kao u prethodnoj presudi
Iako je tužilac precizirao drugačiju zakonsku normu saobraćajnog propisa, sud je ocenio da to ne menja suštinu dela, jer se radi o istom činjeničnom osnovu – istoj radnji nepropisne vožnje.
Zaključak suda je da je bitno da li su promenjene odlučne činjenice koje čine biće krivičnog dela, a ne samo pravna formulacija u optužnici.
Zbog toga, izmenjeni optužni akt i nova presuda su ocenjeni kao zakoniti.
Izvor: Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kzz 1746/24 od 30. 1. 2025.
