Sudska praksa u oblasti saobraćajnih prekršaja sve jasnije povlači granicu između stvarnog i formalnog vlasništva nad vozilom. Najnovija odluka potvrđuje da kupoprodajni ugovor sam po sebi nije dovoljan dokaz da je neko vlasnik vozila pred zakonom.
U konkretnom slučaju, okrivljena je potpisala i overila ugovor o kupovini vozila, ali nije izvršila upis promene vlasništva u zvaničnim evidencijama. Prvostepeni sud ju je oslobodio odgovornosti, međutim viši sud je takvu odluku ukinuo, ocenivši da je doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka.
Kako se navodi u obrazloženju:
„Kupoprodajni ugovor, sam po sebi, nije dovoljan dokaz da je okrivljena vlasnik vozila, odnosno da je upisana u evidenciji nadležnog organa.“
Ključni problem bio je što sud nije utvrdio odlučnu činjenicu – ko je upisan kao vlasnik u Jedinstvenom registru vozila. U spisima nije postojao registracioni list, niti je pribavljen tokom postupka, iako upravo taj dokument predstavlja jedini pouzdan dokaz vlasništva u pravnom smislu.
Sud je posebno naglasio da:
- vlasnik vozila nije nužno lice koje je zaključilo ugovor
- već lice koje je upisano u saobraćajnoj dozvoli i evidenciji MUP-a
- a za saobraćajne prekršaje odgovara upravo to lice ili evidentirani korisnik
Dodatno je ukazano i na procesna pravila:
„Teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti je na podnosiocu zahteva.“
Pošto nadležni organ nije dostavio ključne dokaze o vlasništvu, a sud nije u potpunosti utvrdio činjenično stanje, oslobađajuća presuda je ocenjena kao preuranjena.
Zbog toga je odluka ukinuta i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.
Kupovina vozila ne znači i pravno vlasništvo dok se promena ne evidentira u registru. U suprotnom, može doći do ozbiljnih pravnih posledica – uključujući i odgovornost za prekršaje.
Izvor: Rešenje Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu, I-106 Prž. br. 24877/22 od 29. 12. 2022.
