Inflacija u Srbiji tokom prethodnih nekoliko godina nije jednako uticala na sve građane, a najveći teret rasta cena podnela su domaćinstva sa nižim nivoom potrošnje i dohotka. To pokazuju rezultati analize redistributivnih efekata inflacije koje je predstavio Konstantin Sorak iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u okviru rubrike „Korisno je da znate”.
Analiza je zasnovana na podacima iz Ankete o potrošnji domaćinstava, pri čemu su domaćinstva podeljena u pet grupa prema visini potrošnje, takozvane kvintile. Na osnovu strukture potrošnje svake grupe konstruisane su posebne mere inflacije koje preciznije prikazuju kako rast cena utiče na različite slojeve stanovništva.
Rezultati pokazuju da je tokom perioda najizraženijih inflatornih pritisaka, posebno tokom 2022. i prve polovine 2023. godine, inflacija relativno više pogađala domaćinstva sa nižim prihodima. Razlog je pre svega struktura njihove potrošnje, jer najveći deo budžeta izdvajaju za hranu i komunalne usluge, kategorije u kojima su cene u tom periodu najviše rasle usled globalnih poremećaja na tržištu energenata i hrane.
Najveća razlika između inflacije za najsiromašnija i najbogatija domaćinstva zabeležena je sredinom 2023. godine i iznosila je oko 2,6 procentnih poena, odnosno toliko je bila viša inflacija za domaćinstva sa najnižim nivoom potrošnje.
Od početka 2024. godine inflacija je počela da usporava, čemu su doprineli restriktivna monetarna politika i stabilizacija cena hrane. U takvim okolnostima inflacija je relativno brže usporavala kod domaćinstava sa nižim prihodima. Ovakav trend nastavljen je i tokom najvećeg dela 2025. godine, a dodatni uticaj imala je i uredba o ograničenju trgovačkih marži koja je doprinela smanjenju cena hrane.
Analiza je pokazala i da su u 2022. godini gotovo sve grupe stanovništva zabeležile stagnaciju ili pad realnih zarada, pri čemu je pad bio najizraženiji kod domaćinstava sa najnižim prihodima. Tokom 2023. ta grupa beleži stagnaciju, dok ostale ostvaruju umeren realni rast. Povoljnija kretanja usledila su tokom 2024. i 2025. godine, kada su usporavanje inflacije i rast minimalne zarade doprineli poboljšanju realnih primanja.
Dodatni pokazatelj životnog standarda predstavlja odnos minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe. Nakon blagog pada u 2022. i stagnacije tokom 2023. godine, u 2024. i tokom većeg dela 2025. dolazi do poboljšanja pa pokrivenost minimalne potrošačke korpe.
Zaključak analize je da inflacija nema isti efekat na sve građane, jer razlike u strukturi potrošnje utiču na to koliko su pojedine grupe stanovništva izložene rastu cena. Stabilizacija cena hrane i rast minimalne zarade doprineli su poboljšanju životnog standarda, naročito kod domaćinstava sa nižim prihodima.
IZVOR: NBS
